Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОТРОШАЧ

Купци се враћају у продавнице одеће

У последњем извештају „Зара” је објавила да је у првом тромесечју ове године пословала боље него пре пандемије. – Неки од популарних брендова ипак нису преживели кризу
(Фото EPA-EFE/T.Akmen)

Модна индустрија, сектор који је претрпео можда и највећи удар пандемијске кризе, коначно бележи боље резултате. Бар тако тврде некe од највећих трговинских компанија у овој бранши иако последњих дана стижу и информације да неки од глобално популарних брендова неће преживети двогодишње недаће и да су принуђени да се повуку с тржишта.

Власник компаније „Зара” објавио је протекле недеље да тренутно зарађује много боље него пре пандемије. Шпански модни див „Индитекс”, власник „Заре”, известио је о огромном расту добити и прихода у првом тромесечју ове године будући да су, како се истиче, потрошачи обнављали гардеробу након месеци проведених у кући како би се сузбило ширење ковида 19.

Нето добит шпанске компаније порастао је у периоду од јануара до марта 80 одсто, на 760 милиона евра. Према извештајима, када се искључе резервације за очекиване трошкове у Русији и Украјини, износио је 940 милиона. Надлежни истичу да је приход увећан за трећину, на 6,7 милијарди евра, надмашивши претпандемијски ниво.

Опоравак продаје у Великој Британији, Европи и САД помогао је „Индитексу” да надокнади део изгубљеног прихода у Русији, где су затворили 502 трговине због сукоба у Украјини.

Русија је била њихово друго највеће тржиште по броју трговина и чинила је пет одсто раста продаје у том раздобљу. Осим Русије и Украјине, једино тржиште на којем продаја „Заре” није порасла у овом периоду била је Кина, где је због „локдауна” био блокиран рад 67 продавница.

Ово може да значи да и даље није све како треба јер трговци највише рачунају управо на кинеско тржиште, чија је потрошачка моћ порасла током последње деценије и пре кризе је чинила 38 одсто прихода глобалне модне индустрије. То је огроман раст будући да је Кина имала удео од свега осам одсто у 2003.

Интересантно, али и очекивано јесте то да је истовремено интернет продаја „Зарине” гардеробе пала у прва три месеца 2022, и то за шест одсто у односу на исто прошлогодишње раздобље, када су на снази још била различита ограничења. У компанији очекују да ће 30 одсто њихове продаје остати онлајн 2024.

Када је у марту 2020. проглашена пандемија на глобалном нивоу продаја одеће стрмоглаво је пала за 34 одсто. Стручњаци су тада за Би-Би-Си рекли да је ово било неизбежно јер „нико не жели да купује одећу и седи код куће”.

И поред снажног раста онлајн продаје у светским размерама и у великом броју сектора, модна индустрија је и даље зависна од класичне продавнице. Затварање радњи и обустава производње, како су рекли, довела је до егзистенцијалне кризе модне индустрије. Навели су тада да је она готово у потпуности повезана с физичком продајом и да се више од 80 одсто трансакција и даље одвија у радњама.

– За разлику од хране и неких лекова, модни производи се не распродају. Зато многи од њих излазе из моде. Понекад, као у случају сезонских колекција, то се дешава прилично брзо – објавио је „Економист”. С великим губицима посебно су се суочавали трговци луксузном робом, док су с делимичним отварањем тржишта нове колекције нешто приступачније робе касниле месецима.

Иако би се по последњем „Зарином” финансијском извештају дало закључити да стижу боља времена, поједине компаније их, попут „Орсеја”, можда неће дочекати.

За неколико недеља познати модни ланац затвориће све своје продавнице у Немачкој, пренео је почетком јуна „Текстилвиршафт”, портал који објављује вести у вези с модним ланцима, одећом и слично. Модни гигант је већ крајем 2021. потврдио да је у кризи и да планира мере. Следећи шок је уследио у марту ове године – „Орсеј” је раскинуо закуп свих 197 подружница од 1. јула тако да ће, како се истиче, око 1.200 радника остати без посла.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.