Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POTROŠAČ

Kupci se vraćaju u prodavnice odeće

U poslednjem izveštaju „Zara” je objavila da je u prvom tromesečju ove godine poslovala bolje nego pre pandemije. – Neki od popularnih brendova ipak nisu preživeli krizu
(Фото EPA-EFE/T.Akmen)

Modna industrija, sektor koji je pretrpeo možda i najveći udar pandemijske krize, konačno beleži bolje rezultate. Bar tako tvrde neke od najvećih trgovinskih kompanija u ovoj branši iako poslednjih dana stižu i informacije da neki od globalno popularnih brendova neće preživeti dvogodišnje nedaće i da su prinuđeni da se povuku s tržišta.

Vlasnik kompanije „Zara” objavio je protekle nedelje da trenutno zarađuje mnogo bolje nego pre pandemije. Španski modni div „Inditeks”, vlasnik „Zare”, izvestio je o ogromnom rastu dobiti i prihoda u prvom tromesečju ove godine budući da su, kako se ističe, potrošači obnavljali garderobu nakon meseci provedenih u kući kako bi se suzbilo širenje kovida 19.

Neto dobit španske kompanije porastao je u periodu od januara do marta 80 odsto, na 760 miliona evra. Prema izveštajima, kada se isključe rezervacije za očekivane troškove u Rusiji i Ukrajini, iznosio je 940 miliona. Nadležni ističu da je prihod uvećan za trećinu, na 6,7 milijardi evra, nadmašivši pretpandemijski nivo.

Oporavak prodaje u Velikoj Britaniji, Evropi i SAD pomogao je „Inditeksu” da nadoknadi deo izgubljenog prihoda u Rusiji, gde su zatvorili 502 trgovine zbog sukoba u Ukrajini.

Rusija je bila njihovo drugo najveće tržište po broju trgovina i činila je pet odsto rasta prodaje u tom razdoblju. Osim Rusije i Ukrajine, jedino tržište na kojem prodaja „Zare” nije porasla u ovom periodu bila je Kina, gde je zbog „lokdauna” bio blokiran rad 67 prodavnica.

Ovo može da znači da i dalje nije sve kako treba jer trgovci najviše računaju upravo na kinesko tržište, čija je potrošačka moć porasla tokom poslednje decenije i pre krize je činila 38 odsto prihoda globalne modne industrije. To je ogroman rast budući da je Kina imala udeo od svega osam odsto u 2003.

Interesantno, ali i očekivano jeste to da je istovremeno internet prodaja „Zarine” garderobe pala u prva tri meseca 2022, i to za šest odsto u odnosu na isto prošlogodišnje razdoblje, kada su na snazi još bila različita ograničenja. U kompaniji očekuju da će 30 odsto njihove prodaje ostati onlajn 2024.

Kada je u martu 2020. proglašena pandemija na globalnom nivou prodaja odeće strmoglavo je pala za 34 odsto. Stručnjaci su tada za Bi-Bi-Si rekli da je ovo bilo neizbežno jer „niko ne želi da kupuje odeću i sedi kod kuće”.

I pored snažnog rasta onlajn prodaje u svetskim razmerama i u velikom broju sektora, modna industrija je i dalje zavisna od klasične prodavnice. Zatvaranje radnji i obustava proizvodnje, kako su rekli, dovela je do egzistencijalne krize modne industrije. Naveli su tada da je ona gotovo u potpunosti povezana s fizičkom prodajom i da se više od 80 odsto transakcija i dalje odvija u radnjama.

– Za razliku od hrane i nekih lekova, modni proizvodi se ne rasprodaju. Zato mnogi od njih izlaze iz mode. Ponekad, kao u slučaju sezonskih kolekcija, to se dešava prilično brzo – objavio je „Ekonomist”. S velikim gubicima posebno su se suočavali trgovci luksuznom robom, dok su s delimičnim otvaranjem tržišta nove kolekcije nešto pristupačnije robe kasnile mesecima.

Iako bi se po poslednjem „Zarinom” finansijskom izveštaju dalo zaključiti da stižu bolja vremena, pojedine kompanije ih, poput „Orseja”, možda neće dočekati.

Za nekoliko nedelja poznati modni lanac zatvoriće sve svoje prodavnice u Nemačkoj, preneo je početkom juna „Tekstilviršaft”, portal koji objavljuje vesti u vezi s modnim lancima, odećom i slično. Modni gigant je već krajem 2021. potvrdio da je u krizi i da planira mere. Sledeći šok je usledio u martu ove godine – „Orsej” je raskinuo zakup svih 197 podružnica od 1. jula tako da će, kako se ističe, oko 1.200 radnika ostati bez posla.

 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.