Тунел пола века у мраку

Грађен седамдесетих година прошлог века, уз ударничку, тада још актуелну песму „У тунелу усред мрака, сија звезда петокрака”, тунел на Николића брду чами у мраку готово пола века.

Овај тунел на магистралном путу између Ужица и Бајине Баште и дан-данас је неосветљен и права је опасност за возаче и путнике. Дуг неколико стотина метара, скраћује за десетак километара деоницу између ова два града, уместо пута који иде поред Дрине, према Рогачици. Зато њиме све чешће пролазе поготову возачи камиона, шлепера, хладњача и аутобуса, којима је значајан сваки литар уштеђеног горива, јер је оно све скупље. Сусрет с оваквим грдосијама у неосветљеном тунелу изазива страх од судара и бежање уз саме ивице тунела, на којима нема ни такозваних мачје очију, флуоресцентних показивача правца.

Невероватно је да на околним кућама, чак и шталама, светле сијалице, а да „Путеви Србије” нису спровели Теслин изум у тунел и из њега истерали истерали мрак, иако је петокрака давно избледела. На писани захтев возача да се тунел осветли председница Општине Бајина Башта је одговорила да то није у њеној надлежности. Док се не утврди ко је надлежан, возачима остаје да стисну зубе кад се у неосветљеном тунелу сретну с хладњачама које путују у бајинобаштански крај по малине.

Иако је најављена изградња новог тунела испод Кадињаче, то неће донети велику промену, јер тунел на Николића брду остаје на најкраћој рути између ова два града. Зато апелујем на „Путеве Србије” или општинске власти Ужица и Бајине Баште да упале светло у тунелу, тим пре што су оба ова места уличну расвету добила међу првима у Србији. Ужице 1905. из сопствене централе на Ђетињи, а Бајина Башта двадесетак година касније, такође из сопствене централе на реци Врело у Перућцу. Дакле, мрак је из ових крајева протеран још пре сто година, али у поменутом тунелу, нажалост, царује пола века.

Драган Р. Пантелић,
Бајина Башта