Њива је увек у моди ако се не плашимо рада

На почетном стајалишту градске линије 11-а, која вози до Лимана, претходне седмице Новосађани су били у мањини. Како су пристизали с перона аутобуске и недавно обновљене железничке станице, гости из свих крајева Србије чекали су градски превоз да стигну до циљане адресе – Сајма пољопривреде.

Љубазни становници европског града културе и возачи у плавим аутобусима неуморно су објашњавали само једно: за Пољопривредни сајам изађите на трећој станици!

Прошле недеље одржана је највећа смотра пољопривреде у овом делу Европе.

На изложбу трактора с унуком

Међу путницима који су кренули ка здању Новосадског сајма срели смо петогодишњег Вука из Јагодине. Бака и дека су га повели да уживо види тракторе „џон дир”.

– Обожава тракторе, али само „џон дир”. Не тражи ни једну другу играчку, само тракторе и приколице. Долазимо редовно на овај сајам јер се бавимо пољопривредом и таман је сада Вук мало порастао, па смо кренули с њим. Задржимо се цео дан, увек видимо нешто ново што после можемо да применимо на њиви – каже Вуков дека, чије име нисмо успели да запишемо.

И као да су се и посетиоци и излагачи ужелели једни других. Због пандемије вируса корона традиционални мајски сајам најпре је 2020. био одржан у хибридном онлајн моделу у децембру, а прошле године у мањем обиму крајем септембра.

Ове године, на јединственој смотри пољопривредних возила, машина, алата, производа из пратећих индустрија неопходних за производњу хране, представљена су и најбоља грла стоке – говеда, коза, оваца, коња, живине. Било је ту и изложба хране, пића, агрохемије... Зато је било гужве, али посетиоцима није много сметала јер је међу експонатима имало буквално свега. Од игле до локомотиве или, речником пољопривреде, од мотике до дронова.

Наравно, најатрактивнији су били горостаси за рад на њивама: трактори, комбајни, сејалице, кранови, прскалице, плугови домаћих и светски познатих произвођача. Представљене су и мале, ручно израђене машине и алати из мајсторских радионица, такође неопходне у одређеним фазама гајења биљних култура или узгоја стоке.

Од оруђа какво се вековима користи до ситних шрафова, једноставних млинова каблова, сушара, преса, али и паметних навигатора, мерача метеоролошких прилика, чега све не још.

Међу посетиоцима се у ходу могао чути разговор и о тренутно актуелној теми покренутој због кризе у Украјини и питањима довољних количина хране.

Група пољопривредника из села Мачванског округа окупљена на једној презентацији машина само је поручила:

– Не брините се, има хране. Већи је проблем што неће нико да ради. Стигле јагоде код нас у крају, дневница берачима 4.000 динара, а муку мучимо да их нађемо!

Конкретнији доказ да њиве неће остати необрађене посетиоци су могли да виде на Вуковом омиљеном трактору, али не на играчкама, већ на правим моћним тракторима „џондирцима”. На изложеним моделима су исписане карактеристике о снази, димензијама и функцијама. Многи су имали налепницу с именом пољопривредника, задруга или компанија које су резервисале или већ купиле машину.

Владимир Лабус, директор продаје компаније заступника, каже да су испунили план за овај део године и да су се многи распитивали и договарали куповину машина потребних за јесење радове.

– Све су купили српски купци, што значи да остају да обрађују њиве у Србији – каже Лабус и додаје да је приметио да су то све махом млађи и средовечни људи.

На наше питање да ли то указује да се пољопривреда враћа у моду, с осмехом је одговорио:

– Пољопривреда је увек у моди, али у њој мора да се ради!

На том штанду, као и на другима, у делу сајма где су изложена грла стоке, могао је уз српски језик да се чује и мађарски, шпански, словеначки, италијански. Међу посетиоцима смо уочили групе пољопривредника из суседних земаља: Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније. Сви се слажу да ко се бави пољопривредом, а не дође на овај сајам у Нови Сад, пропустио је централно место дешавања и извора нових и корисних информација.

Овогодишња земља партнер 89. Пољопривредног сајма била је Мађарска. Свечаном отварању прошле суботе присуствовао је и Виктор Орбан, председник владе суседне земље, у друштву председника Србије Александра Вучића.

Претходних дана ову манифестацију посетиле су бројне породице, више генерација заједно, чак и родитељи с бебама у колицима. Шетали су се широким променадама између најновијих модела пољопривредне механизације.

Посебна цика и граја малишана владала је у делу где су домаће животиње, а излагачи су из стада издвојили јаре или јагње да их дечје ручице помазе.

На једној од конференција одржаних у оквиру стручног дела овог сајма, на којој су додељене награде најбољим органским произвођачима, Бранислав Недимовић, министар српске пољопривреде, истакао је да је Србија само у последње две године удвостручила извоз органске хране у вредности од скоро 60 милиона евра.

У делу сајма под кровом у халама и приземљу, где су били произвођачи хране и пића, такође је била гужва, али мања у односу на ону споља.

Ђаконије из воћњака и с њива

Представљене су ђаконије од млека, воћа, поврћа, меса, месне прерађевине, пића – алкохолна, ракије, вина, сокови, али и козметички биљни препарати.

Одређеним данима били су организовани посебни садржаји намењени за одређене грану, попут среде, која је била намењена сточарској производњи, када је одржана и фијакеријада. Било је групних посета ђака пољопривредних школа.

Као на сваком сајму – било да је посвећен књигама, аутомобилској, некој другој индустрији – посетиоци током шетње се уморе и огладне. Сладолед на точење је коштао 150 динара, лименка освежавајућег пића 250, а килограм прасећег, јагњећег печења 2.000 и 2.500 динара.