Njiva je uvek u modi ako se ne plašimo rada

Na početnom stajalištu gradske linije 11-a, koja vozi do Limana, prethodne sedmice Novosađani su bili u manjini. Kako su pristizali s perona autobuske i nedavno obnovljene železničke stanice, gosti iz svih krajeva Srbije čekali su gradski prevoz da stignu do ciljane adrese – Sajma poljoprivrede.

Ljubazni stanovnici evropskog grada kulture i vozači u plavim autobusima neumorno su objašnjavali samo jedno: za Poljoprivredni sajam izađite na trećoj stanici!

Prošle nedelje održana je najveća smotra poljoprivrede u ovom delu Evrope.

Na izložbu traktora s unukom

Među putnicima koji su krenuli ka zdanju Novosadskog sajma sreli smo petogodišnjeg Vuka iz Jagodine. Baka i deka su ga poveli da uživo vidi traktore „džon dir”.

– Obožava traktore, ali samo „džon dir”. Ne traži ni jednu drugu igračku, samo traktore i prikolice. Dolazimo redovno na ovaj sajam jer se bavimo poljoprivredom i taman je sada Vuk malo porastao, pa smo krenuli s njim. Zadržimo se ceo dan, uvek vidimo nešto novo što posle možemo da primenimo na njivi – kaže Vukov deka, čije ime nismo uspeli da zapišemo.

I kao da su se i posetioci i izlagači uželeli jedni drugih. Zbog pandemije virusa korona tradicionalni majski sajam najpre je 2020. bio održan u hibridnom onlajn modelu u decembru, a prošle godine u manjem obimu krajem septembra.

Ove godine, na jedinstvenoj smotri poljoprivrednih vozila, mašina, alata, proizvoda iz pratećih industrija neophodnih za proizvodnju hrane, predstavljena su i najbolja grla stoke – goveda, koza, ovaca, konja, živine. Bilo je tu i izložba hrane, pića, agrohemije... Zato je bilo gužve, ali posetiocima nije mnogo smetala jer je među eksponatima imalo bukvalno svega. Od igle do lokomotive ili, rečnikom poljoprivrede, od motike do dronova.

Naravno, najatraktivniji su bili gorostasi za rad na njivama: traktori, kombajni, sejalice, kranovi, prskalice, plugovi domaćih i svetski poznatih proizvođača. Predstavljene su i male, ručno izrađene mašine i alati iz majstorskih radionica, takođe neophodne u određenim fazama gajenja biljnih kultura ili uzgoja stoke.

Od oruđa kakvo se vekovima koristi do sitnih šrafova, jednostavnih mlinova kablova, sušara, presa, ali i pametnih navigatora, merača meteoroloških prilika, čega sve ne još.

Među posetiocima se u hodu mogao čuti razgovor i o trenutno aktuelnoj temi pokrenutoj zbog krize u Ukrajini i pitanjima dovoljnih količina hrane.

Grupa poljoprivrednika iz sela Mačvanskog okruga okupljena na jednoj prezentaciji mašina samo je poručila:

– Ne brinite se, ima hrane. Veći je problem što neće niko da radi. Stigle jagode kod nas u kraju, dnevnica beračima 4.000 dinara, a muku mučimo da ih nađemo!

Konkretniji dokaz da njive neće ostati neobrađene posetioci su mogli da vide na Vukovom omiljenom traktoru, ali ne na igračkama, već na pravim moćnim traktorima „džondircima”. Na izloženim modelima su ispisane karakteristike o snazi, dimenzijama i funkcijama. Mnogi su imali nalepnicu s imenom poljoprivrednika, zadruga ili kompanija koje su rezervisale ili već kupile mašinu.

Vladimir Labus, direktor prodaje kompanije zastupnika, kaže da su ispunili plan za ovaj deo godine i da su se mnogi raspitivali i dogovarali kupovinu mašina potrebnih za jesenje radove.

– Sve su kupili srpski kupci, što znači da ostaju da obrađuju njive u Srbiji – kaže Labus i dodaje da je primetio da su to sve mahom mlađi i sredovečni ljudi.

Na naše pitanje da li to ukazuje da se poljoprivreda vraća u modu, s osmehom je odgovorio:

– Poljoprivreda je uvek u modi, ali u njoj mora da se radi!

Na tom štandu, kao i na drugima, u delu sajma gde su izložena grla stoke, mogao je uz srpski jezik da se čuje i mađarski, španski, slovenački, italijanski. Među posetiocima smo uočili grupe poljoprivrednika iz susednih zemalja: Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije. Svi se slažu da ko se bavi poljoprivredom, a ne dođe na ovaj sajam u Novi Sad, propustio je centralno mesto dešavanja i izvora novih i korisnih informacija.

Ovogodišnja zemlja partner 89. Poljoprivrednog sajma bila je Mađarska. Svečanom otvaranju prošle subote prisustvovao je i Viktor Orban, predsednik vlade susedne zemlje, u društvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Prethodnih dana ovu manifestaciju posetile su brojne porodice, više generacija zajedno, čak i roditelji s bebama u kolicima. Šetali su se širokim promenadama između najnovijih modela poljoprivredne mehanizacije.

Posebna cika i graja mališana vladala je u delu gde su domaće životinje, a izlagači su iz stada izdvojili jare ili jagnje da ih dečje ručice pomaze.

Na jednoj od konferencija održanih u okviru stručnog dela ovog sajma, na kojoj su dodeljene nagrade najboljim organskim proizvođačima, Branislav Nedimović, ministar srpske poljoprivrede, istakao je da je Srbija samo u poslednje dve godine udvostručila izvoz organske hrane u vrednosti od skoro 60 miliona evra.

U delu sajma pod krovom u halama i prizemlju, gde su bili proizvođači hrane i pića, takođe je bila gužva, ali manja u odnosu na onu spolja.

Đakonije iz voćnjaka i s njiva

Predstavljene su đakonije od mleka, voća, povrća, mesa, mesne prerađevine, pića – alkoholna, rakije, vina, sokovi, ali i kozmetički biljni preparati.

Određenim danima bili su organizovani posebni sadržaji namenjeni za određene granu, poput srede, koja je bila namenjena stočarskoj proizvodnji, kada je održana i fijakerijada. Bilo je grupnih poseta đaka poljoprivrednih škola.

Kao na svakom sajmu – bilo da je posvećen knjigama, automobilskoj, nekoj drugoj industriji – posetioci tokom šetnje se umore i ogladne. Sladoled na točenje je koštao 150 dinara, limenka osvežavajućeg pića 250, a kilogram prasećeg, jagnjećeg pečenja 2.000 i 2.500 dinara.