Преписка писца и његовог читаоца

Ових дана је објављен епистоларни роман „Наша писма” сачињен од преписке коју су десетак година водили писац Светозар Влајковић и његов читалац из Торонта Мирко Палфи.

До преписке је дошло када је Палфи прочитао један Влајковићев интервју у часопису за књижевност и уметност „Људи говоре” који излази у Торонту. Пожелео је да упозна писца  и тако је настало једно пријатељство и једна духовна размена. Палфи је током тог периода прочитао двадесет пет Влајковићевих књига и о њима се изјашњавао постављајући успут и многа питања. Овај роман указује колико је важна веза читаоца са пишчевим светом, поготово, као у овом случају, ако је тај читалац апатрид који се јавља из свог новог, привременог станишта. Издавачи су „Људи говоре” и „Артос”.

Роман открива душевни и друштвени положај људи који странствују, чак и онда када су добро прилагођени својој новој средини. А таквих, што се Срба тиче је безброј, на свим континентима.

Радомир Батуран написао је у предговору: „Од ова два мудраца срца учимо о самоспознаји, пријатељству, страху, патњи, осећањима, нади, вери, духовном узрастању, покајању, праштању и смирењу. Обојица у писмима испољавају тежњу за нечим бољим од идеала и идола материјалистичког света, опогањеног простаклуком, грамзивошћу и развратом свих врста... Буне се, али не очајавају, јер обојица теже доброти и усавршавању. Против су конкуренције међу људима, сем оне између мене јуче и мене данас”.

Издвајамо једно писмо из књиге.

Палфи је написао утиске поводом Влајковићог романа „Странац”, и писац му је 2018. године одговорио:

– Драги Мирко, одлично си то приметио: „Странац” је увод у „Повратак изгубљеног”. Веома си ме обрадовао тим запажањем.

Мој рад, ипак, није узалудан!

На питање за које читаоце пише, Фредерик Мистрал је рекао: „Довољан је један”. Мало затим, пошто је заћутао, рекао је: „Довољан је и ниједан”.

Е па, Мирко, ти си онај један у мом случају, а пошто ми је до овог твог писма био довољан и ниједан, ето хепиенда! Чудно, колико сам заборавио оно што сам радио: док сам читао редове које си издвојио из „Странца”, као да сам био пред текстовима неког другог.

Морам да признам да су ми се текстови „неког другог” свидели.

Хвала ти, друже, написао је писац на крају.

Светозар Влајковић (1938) аутор је романа „Шума чудновата”, „Неко друго лето”, „Чубура, негде у Калифорнији”, „Вечерњи тркачи”, „Вера”, „Покретне степенице”, „Ружичасти архипелаг”, „Најслабији ученик школе играња”, „Карамфла,” „Именик”, „Складиште уздаха”, „Тајанство спајања”, „Смирење на језеру Леко”, „Незнани војник”, „Сања”, „Странац”…. Написао је драме „Грејалица”, „ Ствари у врту”, „Растанак”…