Сто десет година српске авијатике

Поводом 110 година постојања српске авијатике, аеро-клуб „Трстеник”, авио-компанија „Ер Пинк” и фондација „Пилот Михаило Петровић” организоваће отворену, симболичну и достојанствену ваздухопловну манифестацију на аеродрому „Трстеник” у недељу, 19. јуна, од 10 до 16 часова.

Најважнији део манифестације јесте такмичење пилота у аеро-рели летењу изнад Србије, с дисциплинама прецизност на рути, извиђачки задаци и прецизно слетање. Посаде авиона извешће и почасни круг изнад родне куће пилота Михаила Петровића у селу Влакча код Крагујевца.

Да се подсетимо, историја српског војног ваздухопловства званично почиње 24. децембра 1912. године, када начелник главног Ђенералштаба војвода Радомир Путник доноси решење којим је основана Ваздухопловна команда српске војске.

За протеклих 110 година постојања, опстанка и трајања, српска авијатика, а касније ваздухопловство, прошли су трновит, тежак, частан, узвишен и сваког дивљења вредан историјски пут, поплочан храброшћу, знањем, радом, знојем, крвљу и животима многобројних посвећених и преданих ваздухопловаца.

У научном и технолошком смислу, српско ваздухопловство је током свог развоја џиновским корацима напредовало од првих авиона саграђених од платна, дрвета и жице, до најсавременијих летелица којима данас безбедно, правилно и сигурно наши пилоти лете небом изнад земље Србије и бескрајним небеским коридорима изнад свих континената.

Овога пута, симболично, достојанствено и са снажним мотивима, окупиће се, дружити, такмичити и евоцирати успомене прави ваздухопловци у питомој, мирној, лепој и родној долини Западне Мораве, на зеленој трави писте аеродрома „Трстеник”. Из те „колевке пилота” поникли су многобројни асови небеских висина и прави велемајстори врхунске пилотаже у спортској, комерцијалној и војној авијацији.

Истинита је и непобитна чињеница да је српска авијатика увек имала, сада има и имаће довољан број здравих, способних, храбрих и школованих људи, одлучних и спремних да преузму и носе на својим плећима тешку улогу и велику одговорност на плану развоја и сталне модернизације ваздухопловства,  без обзира на велика одрицања, самопрегор и жртве.

Храброст улива, даје реалну наду и чврсту веру сазнање да у времену овоме неизвесноме, млади људи врло радо улазе и остају у свету ваздухопловства. То сигурно значи да је осигурана светла будућност српске авијатике, зачете пре 100 година, јер фактор човек је био и остао најважнији ослонац у скупоценој, сложеној и одговорној људској делатности званој – ваздухопловство.

Бориша Мандић,
пилот инструктор, Београд