Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Расте увоз свињског меса и прерађевина

Већи је удео готових производа који се пласирају преко трговинских ланаца на шта су недавно упозорили и домаћи фармери
(Pixabay)

Увоз меса и свињских прерађевина, у прва три месеца ове године, повећан је за 50 до 60 одсто у односу на исти период 2021, показују подаци Привредне коморе Србије (ПКС). Већи удео тог увоза чине готови месни производа који се углавном пласирају кроз трговинске ланце који послују у Србији. Неки од највећих домаћих узгајивача свиња недавно су упозорили да је увоз јефтиних прерађевина преко трговинских ланаца један од главних фактора лоше ситуације у свињарству. Нагласили су и да ниске откупне цене диктирају кланичари због чега овај посао постаје неисплатив. Истовремено у малопродаји су цене меса високе, што је утицало и на пад потрошње.

– Последње три, четири недеље није било померања на светском тржишту житарица. Био је један пик и ту је стало. Ствар је у томе што ми тренутно немамо довољно товљеника јер су почетком године фармери одустајали од това будући да је била ниска цена свиња, а висока импута, амбалаже, енергије, заштите... – рекао је за „Политику” Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у ПКС.

Навео је да чим нечега нема цена скаче, док фармери у том послу немају неку екстразараду, боље је рећи да нису на губитку. И у Европи је слично али је вероватно кланичарима било исплативије да увозе месо за прераду јер тако добијају чисту свињску плећку без отпада и трошкова у фази клања. Будимовић је казао да је према званичним подацима самодовољност Србије за свињским месом око 90 одсто. У неким тренуцима у години и мање, а да смо сада још више окренути увозу када га нема довољно на домаћем тржишту. Крај ове године биће кључан јер ћемо тада имати јасне податке о стању, рецимо, не знамо још тачне количине кукуруза које ћемо имати на располагању.

– Не постоје брзи потези у овом сектору. Држава не може да финансира не само производњу свињског меса већ ни једну другу. Може само да је подстиче. Загарантован откуп, договор произвођача и кланичара био би решење. Али то је рађено и о томе се говорило много пута и питање је колико је спроводиво у пракси. Треба размишљати да имамо потенцијал за производњу хране, млека и меса, а то је сад број један у целом свету. Имамо реалну шансу не само да покривамо сопствене потребе већ да будемо заиста врло битан фактор у производњи хране. Последњи је тренутак да се то искористи – нагласио је он.

Упитан колика је моћ кланичара, односно индустрије будући да су произвођачи недавно тај сектор оптужили за уцене и обарање цена, одговорио је да је ситуација таква да ко год се бави тим послом, ако нађе јефтинију сировину, купиће је и у томе нема ничега спорног. Као и у свим другим секторима.

– Треба направити амбијент да наша производња буде конкурентна, квалитетна и у континуитету и да је очувамо. Јер доћи ће време када ће млеко и месо бити у центру пажње, крај године је крајњи рок. Заиста морамо сви са својих позиција да урадимо све што је потребно, наравно у реалним захтевима – навео је он. Додао је да би било добро прописати паритете и за тај сектор као што је урађено и за друге производе.

Сматра да је иницијатива „Отворени Балкан” добра прилика, посебно за свињско месо али је потребно да имате сировину и због тога је покретање примарне производње кључно. Годишња производња свињетине у Србији је око 300.000 тона што је у принципу довољно за домаће потребе, напомиње наш саговорник. Проблем је што је у годинама пандемије потрошња била смањена јер нису радили туристички и угоститељски објекти. Таман када је кренула да расте сада имамо сукобе у Украјини и неки ниво потрошње као пре пандемије.

– Нужно је да очувамо производњу, да се сточарима омогуће сви бенефити, од закупа државног земљишта па до осталог, можда и пореских ослобађања или смањења дажбина – рекао је Ненад Будимовић.

Подсетимо, сточари су недавно упозорили да су произвођачи и кланичари некада делили зараду од продаје меса, али да сада та индустрија легално присваја зараду произвођача, дижући малопродајне цене и уцењујући произвођаче откупним ценама. Смањење домаће производње, сматрају, утицаће на даљи раст цена у малопродаји иако је потрошња меса по становнику последњих годину, две смањена за око 20 одсто.

Да се поремећаји на глобалном тржишту меса могу очекивати указује и последњи извештај Организације за храну и пољопривреду, према ком пшеница и месо живине и даље поскупљују. Стручњаци зато предвиђају да ће у овом сектору сточарства доћи до највећих промена и да криза тек предстоји.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Neznam neko dobro rešenje ali znam ono najgore a to je prepisivanje EU recepata i 'usklađivanje' Srbije sa njima ! Naime što se više insistira na papirima i pečatima i poštovanju stotina zakona i pravila to se stvara veći jaz između proizvođača i potrošača gde svi koji nešto zaista rade u tom poslu , gube . Dokle god ja mogu bez brige da gajim i koljem svoje prase u svom dvorištu i pravim 'konkurenciju' multinacionalnim gigantima OK ! Ili ćemo kao Zlatiborci da prodajemo pečenje 'nezaklano' !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.