Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Raste uvoz svinjskog mesa i prerađevina

Veći je udeo gotovih proizvoda koji se plasiraju preko trgovinskih lanaca na šta su nedavno upozorili i domaći farmeri
(Pixabay)

Uvoz mesa i svinjskih prerađevina, u prva tri meseca ove godine, povećan je za 50 do 60 odsto u odnosu na isti period 2021, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Veći udeo tog uvoza čine gotovi mesni proizvoda koji se uglavnom plasiraju kroz trgovinske lance koji posluju u Srbiji. Neki od najvećih domaćih uzgajivača svinja nedavno su upozorili da je uvoz jeftinih prerađevina preko trgovinskih lanaca jedan od glavnih faktora loše situacije u svinjarstvu. Naglasili su i da niske otkupne cene diktiraju klaničari zbog čega ovaj posao postaje neisplativ. Istovremeno u maloprodaji su cene mesa visoke, što je uticalo i na pad potrošnje.

– Poslednje tri, četiri nedelje nije bilo pomeranja na svetskom tržištu žitarica. Bio je jedan pik i tu je stalo. Stvar je u tome što mi trenutno nemamo dovoljno tovljenika jer su početkom godine farmeri odustajali od tova budući da je bila niska cena svinja, a visoka imputa, ambalaže, energije, zaštite... – rekao je za „Politiku” Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u PKS.

Naveo je da čim nečega nema cena skače, dok farmeri u tom poslu nemaju neku ekstrazaradu, bolje je reći da nisu na gubitku. I u Evropi je slično ali je verovatno klaničarima bilo isplativije da uvoze meso za preradu jer tako dobijaju čistu svinjsku plećku bez otpada i troškova u fazi klanja. Budimović je kazao da je prema zvaničnim podacima samodovoljnost Srbije za svinjskim mesom oko 90 odsto. U nekim trenucima u godini i manje, a da smo sada još više okrenuti uvozu kada ga nema dovoljno na domaćem tržištu. Kraj ove godine biće ključan jer ćemo tada imati jasne podatke o stanju, recimo, ne znamo još tačne količine kukuruza koje ćemo imati na raspolaganju.

– Ne postoje brzi potezi u ovom sektoru. Država ne može da finansira ne samo proizvodnju svinjskog mesa već ni jednu drugu. Može samo da je podstiče. Zagarantovan otkup, dogovor proizvođača i klaničara bio bi rešenje. Ali to je rađeno i o tome se govorilo mnogo puta i pitanje je koliko je sprovodivo u praksi. Treba razmišljati da imamo potencijal za proizvodnju hrane, mleka i mesa, a to je sad broj jedan u celom svetu. Imamo realnu šansu ne samo da pokrivamo sopstvene potrebe već da budemo zaista vrlo bitan faktor u proizvodnji hrane. Poslednji je trenutak da se to iskoristi – naglasio je on.

Upitan kolika je moć klaničara, odnosno industrije budući da su proizvođači nedavno taj sektor optužili za ucene i obaranje cena, odgovorio je da je situacija takva da ko god se bavi tim poslom, ako nađe jeftiniju sirovinu, kupiće je i u tome nema ničega spornog. Kao i u svim drugim sektorima.

– Treba napraviti ambijent da naša proizvodnja bude konkurentna, kvalitetna i u kontinuitetu i da je očuvamo. Jer doći će vreme kada će mleko i meso biti u centru pažnje, kraj godine je krajnji rok. Zaista moramo svi sa svojih pozicija da uradimo sve što je potrebno, naravno u realnim zahtevima – naveo je on. Dodao je da bi bilo dobro propisati paritete i za taj sektor kao što je urađeno i za druge proizvode.

Smatra da je inicijativa „Otvoreni Balkan” dobra prilika, posebno za svinjsko meso ali je potrebno da imate sirovinu i zbog toga je pokretanje primarne proizvodnje ključno. Godišnja proizvodnja svinjetine u Srbiji je oko 300.000 tona što je u principu dovoljno za domaće potrebe, napominje naš sagovornik. Problem je što je u godinama pandemije potrošnja bila smanjena jer nisu radili turistički i ugostiteljski objekti. Taman kada je krenula da raste sada imamo sukobe u Ukrajini i neki nivo potrošnje kao pre pandemije.

– Nužno je da očuvamo proizvodnju, da se stočarima omoguće svi benefiti, od zakupa državnog zemljišta pa do ostalog, možda i poreskih oslobađanja ili smanjenja dažbina – rekao je Nenad Budimović.

Podsetimo, stočari su nedavno upozorili da su proizvođači i klaničari nekada delili zaradu od prodaje mesa, ali da sada ta industrija legalno prisvaja zaradu proizvođača, dižući maloprodajne cene i ucenjujući proizvođače otkupnim cenama. Smanjenje domaće proizvodnje, smatraju, uticaće na dalji rast cena u maloprodaji iako je potrošnja mesa po stanovniku poslednjih godinu, dve smanjena za oko 20 odsto.

Da se poremećaji na globalnom tržištu mesa mogu očekivati ukazuje i poslednji izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu, prema kom pšenica i meso živine i dalje poskupljuju. Stručnjaci zato predviđaju da će u ovom sektoru stočarstva doći do najvećih promena i da kriza tek predstoji.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Neznam neko dobro rešenje ali znam ono najgore a to je prepisivanje EU recepata i 'usklađivanje' Srbije sa njima ! Naime što se više insistira na papirima i pečatima i poštovanju stotina zakona i pravila to se stvara veći jaz između proizvođača i potrošača gde svi koji nešto zaista rade u tom poslu , gube . Dokle god ja mogu bez brige da gajim i koljem svoje prase u svom dvorištu i pravim 'konkurenciju' multinacionalnim gigantima OK ! Ili ćemo kao Zlatiborci da prodajemo pečenje 'nezaklano' !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.