Расте увоз свињског меса и прерађевина

Увоз меса и свињских прерађевина, у прва три месеца ове године, повећан је за 50 до 60 одсто у односу на исти период 2021, показују подаци Привредне коморе Србије (ПКС). Већи удео тог увоза чине готови месни производа који се углавном пласирају кроз трговинске ланце који послују у Србији. Неки од највећих домаћих узгајивача свиња недавно су упозорили да је увоз јефтиних прерађевина преко трговинских ланаца један од главних фактора лоше ситуације у свињарству. Нагласили су и да ниске откупне цене диктирају кланичари због чега овај посао постаје неисплатив. Истовремено у малопродаји су цене меса високе, што је утицало и на пад потрошње.

– Последње три, четири недеље није било померања на светском тржишту житарица. Био је један пик и ту је стало. Ствар је у томе што ми тренутно немамо довољно товљеника јер су почетком године фармери одустајали од това будући да је била ниска цена свиња, а висока импута, амбалаже, енергије, заштите... – рекао је за „Политику” Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у ПКС.

Навео је да чим нечега нема цена скаче, док фармери у том послу немају неку екстразараду, боље је рећи да нису на губитку. И у Европи је слично али је вероватно кланичарима било исплативије да увозе месо за прераду јер тако добијају чисту свињску плећку без отпада и трошкова у фази клања. Будимовић је казао да је према званичним подацима самодовољност Србије за свињским месом око 90 одсто. У неким тренуцима у години и мање, а да смо сада још више окренути увозу када га нема довољно на домаћем тржишту. Крај ове године биће кључан јер ћемо тада имати јасне податке о стању, рецимо, не знамо још тачне количине кукуруза које ћемо имати на располагању.

– Не постоје брзи потези у овом сектору. Држава не може да финансира не само производњу свињског меса већ ни једну другу. Може само да је подстиче. Загарантован откуп, договор произвођача и кланичара био би решење. Али то је рађено и о томе се говорило много пута и питање је колико је спроводиво у пракси. Треба размишљати да имамо потенцијал за производњу хране, млека и меса, а то је сад број један у целом свету. Имамо реалну шансу не само да покривамо сопствене потребе већ да будемо заиста врло битан фактор у производњи хране. Последњи је тренутак да се то искористи – нагласио је он.

Упитан колика је моћ кланичара, односно индустрије будући да су произвођачи недавно тај сектор оптужили за уцене и обарање цена, одговорио је да је ситуација таква да ко год се бави тим послом, ако нађе јефтинију сировину, купиће је и у томе нема ничега спорног. Као и у свим другим секторима.

– Треба направити амбијент да наша производња буде конкурентна, квалитетна и у континуитету и да је очувамо. Јер доћи ће време када ће млеко и месо бити у центру пажње, крај године је крајњи рок. Заиста морамо сви са својих позиција да урадимо све што је потребно, наравно у реалним захтевима – навео је он. Додао је да би било добро прописати паритете и за тај сектор као што је урађено и за друге производе.

Сматра да је иницијатива „Отворени Балкан” добра прилика, посебно за свињско месо али је потребно да имате сировину и због тога је покретање примарне производње кључно. Годишња производња свињетине у Србији је око 300.000 тона што је у принципу довољно за домаће потребе, напомиње наш саговорник. Проблем је што је у годинама пандемије потрошња била смањена јер нису радили туристички и угоститељски објекти. Таман када је кренула да расте сада имамо сукобе у Украјини и неки ниво потрошње као пре пандемије.

– Нужно је да очувамо производњу, да се сточарима омогуће сви бенефити, од закупа државног земљишта па до осталог, можда и пореских ослобађања или смањења дажбина – рекао је Ненад Будимовић.

Подсетимо, сточари су недавно упозорили да су произвођачи и кланичари некада делили зараду од продаје меса, али да сада та индустрија легално присваја зараду произвођача, дижући малопродајне цене и уцењујући произвођаче откупним ценама. Смањење домаће производње, сматрају, утицаће на даљи раст цена у малопродаји иако је потрошња меса по становнику последњих годину, две смањена за око 20 одсто.

Да се поремећаји на глобалном тржишту меса могу очекивати указује и последњи извештај Организације за храну и пољопривреду, према ком пшеница и месо живине и даље поскупљују. Стручњаци зато предвиђају да ће у овом сектору сточарства доћи до највећих промена и да криза тек предстоји.