Аја Софија на удару вандала

Аја Софију никако да оставе на миру. Скоро петнаест векова стара византијска Црква свете мудрости стављена је под посебан надзор пошто су неки њени унутрашњи делови оштећени од стране непознатих вандала. Тај инцидент изашао је на светло јавности захваљујући фотографијама које је објавило Удружење историчара уметности на једној друштвеној платформи, известио је истанбулски дневник „Хуријет”.

Према листу, оштећен је део зида у Холу императора. На удару су се нашла и врата која воде ка центру цркве, кроз која су некада на богослужење долазили само византијски цареви. Мозаици на којима су Јустинијан Велики, Константин Велики, Исус Христос и Богородица, срећом, нису оштећени пошто су урађени у мермеру и подигнути високо, тако да вандали нису могли да досегну до тих уметничких дела непроцењиве вредности.

Ко су савремене кабадахије којима смета чувено здање – истражује се. Држава је после овог инцидента појачала обезбеђење у цркви коју у Турској однедавно зову Велика џамија Аја Софија. Њу надзире више од седамдесет чувара. Помаже им и туристичка полиција пошто познато хришћанско светилиште свакодневно обилазе многи посетиоци који стижу из Турске, али и са свих страна света, поготово током лета.

Аја Софија је чудо архитектуре. Подигао ју је император Јустинијан Први за рекордних пет година (532–537). Ништа није препуштао случају пошто су земљотреси и пожари на истој локацији пре тога уништили две цркве. Пројектовали су је чувени архитекти Антемије из Трале и Исидор из Милета. На њој је радило десет хиљада радника. Мермер и камен су довожени с разних страна – из Никеје, Тесалије, Сирије и других места из земље и иностранства. Преживела је на темељима проток векова, неколико јаких земљотреса, доградњу минарета… Такође, и многа унутрашња оштећења због прекривања мозаика малтером и гипсом, како хришћански великодостојници не би узнемиравали, док клања Алаху, султана Мехмеда Другог, који је крајем маја 1453. године после вишемесечне опсаде освојио Константинопољ. Ову светињу је одмах претворио у џамију, како би и на тај начин показао доминацију муслимана над хришћанима. Хитно је дограђен један, а касније још три минарета, а у прочеље цркве постављен је михраб који одређује правац ка највећем исламском светилишту на планети – Меки.

Историја се немилосрдно поиграла са судбином Аја Софије. Девет векова била је оно што јесте – црква, 480 година била је оно што није – џамија. Секулариста Мустафа Кемал Ататурк је 1935. године донекле исправио тај грех и претворио је у музеј – дакле, ни црква ни џамија. После осам деценија председник Тајип Ердоган је, пре две године, Аја Софију поново претворио у исламску богомољу, на одушевљење многих Турака. Та одлука је наишла на критике у Унеску, Грчкој, Русији и хришћанском свету, али се влада на то не осврће. У Анкари тврде да им је султан Мехмед Други у аманет оставио то византијско здање, али се прећуткује како је до њега дошао – огњем и сабљом, при чему је пролио реке хришћанске крви.

У Турској су углавном поздравили тај потез, док су неки прешли ћутке преко те одлуке надлежног суда и председника Ердогана. Изузетак је био нобеловац Орхан Памук: „Разочаран сам променом статуса Аја Софије. Турци су поносни што су секуларни. Ово ће одузети тај понос нашој нацији”, изјавио је за Би-Би-Си највећи турски писац, који живи на обалама Босфора.

Аја Софија после поновног претварања у џамију и даље изазива велико интересовање, посебно међу муслиманима, који се диве славној освајачкој османској прошлости. То је, без сумње, највећа историјска атракција у Истанбулу, коју дневно посети и више од 40.000 људи – и оних који се клањају, и оних који се крсте пред Богом. Викендом многи знатижељници стижу из иностранства.