Aja Sofija na udaru vandala

Aja Sofiju nikako da ostave na miru. Skoro petnaest vekova stara vizantijska Crkva svete mudrosti stavljena je pod poseban nadzor pošto su neki njeni unutrašnji delovi oštećeni od strane nepoznatih vandala. Taj incident izašao je na svetlo javnosti zahvaljujući fotografijama koje je objavilo Udruženje istoričara umetnosti na jednoj društvenoj platformi, izvestio je istanbulski dnevnik „Hurijet”.

Prema listu, oštećen je deo zida u Holu imperatora. Na udaru su se našla i vrata koja vode ka centru crkve, kroz koja su nekada na bogosluženje dolazili samo vizantijski carevi. Mozaici na kojima su Justinijan Veliki, Konstantin Veliki, Isus Hristos i Bogorodica, srećom, nisu oštećeni pošto su urađeni u mermeru i podignuti visoko, tako da vandali nisu mogli da dosegnu do tih umetničkih dela neprocenjive vrednosti.

Ko su savremene kabadahije kojima smeta čuveno zdanje – istražuje se. Država je posle ovog incidenta pojačala obezbeđenje u crkvi koju u Turskoj odnedavno zovu Velika džamija Aja Sofija. Nju nadzire više od sedamdeset čuvara. Pomaže im i turistička policija pošto poznato hrišćansko svetilište svakodnevno obilaze mnogi posetioci koji stižu iz Turske, ali i sa svih strana sveta, pogotovo tokom leta.

Aja Sofija je čudo arhitekture. Podigao ju je imperator Justinijan Prvi za rekordnih pet godina (532–537). Ništa nije prepuštao slučaju pošto su zemljotresi i požari na istoj lokaciji pre toga uništili dve crkve. Projektovali su je čuveni arhitekti Antemije iz Trale i Isidor iz Mileta. Na njoj je radilo deset hiljada radnika. Mermer i kamen su dovoženi s raznih strana – iz Nikeje, Tesalije, Sirije i drugih mesta iz zemlje i inostranstva. Preživela je na temeljima protok vekova, nekoliko jakih zemljotresa, dogradnju minareta… Takođe, i mnoga unutrašnja oštećenja zbog prekrivanja mozaika malterom i gipsom, kako hrišćanski velikodostojnici ne bi uznemiravali, dok klanja Alahu, sultana Mehmeda Drugog, koji je krajem maja 1453. godine posle višemesečne opsade osvojio Konstantinopolj. Ovu svetinju je odmah pretvorio u džamiju, kako bi i na taj način pokazao dominaciju muslimana nad hrišćanima. Hitno je dograđen jedan, a kasnije još tri minareta, a u pročelje crkve postavljen je mihrab koji određuje pravac ka najvećem islamskom svetilištu na planeti – Meki.

Istorija se nemilosrdno poigrala sa sudbinom Aja Sofije. Devet vekova bila je ono što jeste – crkva, 480 godina bila je ono što nije – džamija. Sekularista Mustafa Kemal Ataturk je 1935. godine donekle ispravio taj greh i pretvorio je u muzej – dakle, ni crkva ni džamija. Posle osam decenija predsednik Tajip Erdogan je, pre dve godine, Aja Sofiju ponovo pretvorio u islamsku bogomolju, na oduševljenje mnogih Turaka. Ta odluka je naišla na kritike u Unesku, Grčkoj, Rusiji i hrišćanskom svetu, ali se vlada na to ne osvrće. U Ankari tvrde da im je sultan Mehmed Drugi u amanet ostavio to vizantijsko zdanje, ali se prećutkuje kako je do njega došao – ognjem i sabljom, pri čemu je prolio reke hrišćanske krvi.

U Turskoj su uglavnom pozdravili taj potez, dok su neki prešli ćutke preko te odluke nadležnog suda i predsednika Erdogana. Izuzetak je bio nobelovac Orhan Pamuk: „Razočaran sam promenom statusa Aja Sofije. Turci su ponosni što su sekularni. Ovo će oduzeti taj ponos našoj naciji”, izjavio je za Bi-Bi-Si najveći turski pisac, koji živi na obalama Bosfora.

Aja Sofija posle ponovnog pretvaranja u džamiju i dalje izaziva veliko interesovanje, posebno među muslimanima, koji se dive slavnoj osvajačkoj osmanskoj prošlosti. To je, bez sumnje, najveća istorijska atrakcija u Istanbulu, koju dnevno poseti i više od 40.000 ljudi – i onih koji se klanjaju, i onih koji se krste pred Bogom. Vikendom mnogi znatiželjnici stižu iz inostranstva.