Рак дебелог црева у почетку протиче без симптома

Рак дебелог црева је други најчешћи злоћудни тумор по броју оболелих и трећи по броју преминулих како у свету, тако и у Србији. Сваке године од овог рака оболи између 4.000 и 4.500 људи, а умре више од 3.000 особа. Чешће оболевају пацијенти мушког пола. По последњој статистици у Универзитетском клиничком центру Србије за 2021. године, ова врста карцинома се најчешће откривала код пацијената у метастатском стадијуму болести, код око 60 одсто њих, што је један од разлога зашто је смртност у нашој земљи за 20–30 одсто виша него у развијеним земљама.

Др Виолета Шкреља, из Универзитетског клиничког центра Србије, каже да су пацијенти до недавно због малих терапијских опција и пандемије имали лошију прогнозу болести, али да су од ове године у нашој земљи проширене индикације за метастатски стадијум болести колоректалног карцинома. Сви пацијенти који имају метастазе од колоректалног карцинома имају право на биолошке лекове у првој линији лечења без ограничења.

Др Виолета Шкреља (Фото: лична архива)

– Лечење зависи од стадијума болести. Ако се тумор открије у првом стадијуму, оперише се и после тога редовно скенерски прати, а у случају да се болест открије у метастатском стадијуму болести, потребно је направити стратегију лечења и приказати болесника на онколошком конзилијуму где ће онколог, хирург, радиолог, патолог и радиотерапеут направити план лечења тог пацијента. Тумор је најбоље оперисати уколико је то могуће, а ако не онда се дају циљане терапије ради смањења величине тумора и увођења у ресектабилни стадијум болести. Сам процес лечења некад може потрајати па је јако битно имати стрпљења и све детаљно објаснити пацијенту, а и њиховим најближима – наглашава наша саговорника.

Сама болест често у почетку протиче без симптома. Симптоми рака дебелог црева првенствено зависе од локализације тумора у дебелом цреву. Ако се тумор локализацијски налази са десне стране могу се јавити жигања, пробадања, пад вредности хемоглобина и гвожђа у крви. Ако се тумор налази са леве стране, јавља се проблем са пражњењем црева у виду смене затвора и пролива, појава крви у столици, нагли губитак у телесној тежини.

– Међутим, суштина ове болести није у чекању појаве симптома већ да се превенира. Често нам се јаве пацијенти који немају никакав симптом и да им је болест откривена на рутинском ултразвуку стомака. Ако имате више од 50 година потребно је да се јавите лекару ради спровођења скрининга столице на окултно крварење (три узастопна узорка) у циљу превенције болести, а у случају појаве било којих од претходно наведених симптома такође је потребно да се јавите изабраном лекару који ће вас даље упутити на лечење у секундарну или терцијарну здравствену установу – истиче др Шкреља.

Највећи фактор ризика за појаву обољења је постојање генетске предиспозиције на коју утичу и фактори средине као што су стрес, стил живота и исхрана. Људи који имају генетску предиспозицију за рак дебелог црева треба да ураде преглед дебелог црева 10 година пре него што је им је блиска особа у породици оболела од ове болести.

– У Србији се спроводи Национални програм раног откривања рака дебелог црева који укључује мушкарце и жене узраста од 50 до 74 године. Све информације о скринингу пацијенти могу наћи на сајту Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” као и код свог изабраног лекара. Од рака дебелог црева може да оболи практично свако, независно од пола, старости, начина живота. Чешће се јавља код људи између 50 и 74 године старости и мушкараца и жена. У случају да постоји генетска предиспозиција, а то значи ако је неко од родитеља имао рак, може се десити да се јави и раније. Зато су скрининг, а то подразумева тест на окултно крварење и колоноскопија јако битни. Слободно се може рећи да се увођењем биолошких лекова значајно продужило укупно преживљавање оболелих и стопа ресекција у првој линији метастатског карцинома дебелог црева. У Србији је уведена и циљана терапија у првој линији лечења рака дебелог црева па се самим тим очекује и повећање процента излечених пацијената или „увођења” пацијента у хронично стање болести – сматра др Шкреља.