Rak debelog creva u početku protiče bez simptoma

Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor po broju obolelih i treći po broju preminulih kako u svetu, tako i u Srbiji. Svake godine od ovog raka oboli između 4.000 i 4.500 ljudi, a umre više od 3.000 osoba. Češće obolevaju pacijenti muškog pola. Po poslednjoj statistici u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije za 2021. godine, ova vrsta karcinoma se najčešće otkrivala kod pacijenata u metastatskom stadijumu bolesti, kod oko 60 odsto njih, što je jedan od razloga zašto je smrtnost u našoj zemlji za 20–30 odsto viša nego u razvijenim zemljama.

Dr Violeta Škrelja, iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da su pacijenti do nedavno zbog malih terapijskih opcija i pandemije imali lošiju prognozu bolesti, ali da su od ove godine u našoj zemlji proširene indikacije za metastatski stadijum bolesti kolorektalnog karcinoma. Svi pacijenti koji imaju metastaze od kolorektalnog karcinoma imaju pravo na biološke lekove u prvoj liniji lečenja bez ograničenja.

Dr Violeta Škrelja (Foto: lična arhiva)

– Lečenje zavisi od stadijuma bolesti. Ako se tumor otkrije u prvom stadijumu, operiše se i posle toga redovno skenerski prati, a u slučaju da se bolest otkrije u metastatskom stadijumu bolesti, potrebno je napraviti strategiju lečenja i prikazati bolesnika na onkološkom konzilijumu gde će onkolog, hirurg, radiolog, patolog i radioterapeut napraviti plan lečenja tog pacijenta. Tumor je najbolje operisati ukoliko je to moguće, a ako ne onda se daju ciljane terapije radi smanjenja veličine tumora i uvođenja u resektabilni stadijum bolesti. Sam proces lečenja nekad može potrajati pa je jako bitno imati strpljenja i sve detaljno objasniti pacijentu, a i njihovim najbližima – naglašava naša sagovornika.

Sama bolest često u početku protiče bez simptoma. Simptomi raka debelog creva prvenstveno zavise od lokalizacije tumora u debelom crevu. Ako se tumor lokalizacijski nalazi sa desne strane mogu se javiti žiganja, probadanja, pad vrednosti hemoglobina i gvožđa u krvi. Ako se tumor nalazi sa leve strane, javlja se problem sa pražnjenjem creva u vidu smene zatvora i proliva, pojava krvi u stolici, nagli gubitak u telesnoj težini.

– Međutim, suština ove bolesti nije u čekanju pojave simptoma već da se prevenira. Često nam se jave pacijenti koji nemaju nikakav simptom i da im je bolest otkrivena na rutinskom ultrazvuku stomaka. Ako imate više od 50 godina potrebno je da se javite lekaru radi sprovođenja skrininga stolice na okultno krvarenje (tri uzastopna uzorka) u cilju prevencije bolesti, a u slučaju pojave bilo kojih od prethodno navedenih simptoma takođe je potrebno da se javite izabranom lekaru koji će vas dalje uputiti na lečenje u sekundarnu ili tercijarnu zdravstvenu ustanovu – ističe dr Škrelja.

Najveći faktor rizika za pojavu oboljenja je postojanje genetske predispozicije na koju utiču i faktori sredine kao što su stres, stil života i ishrana. Ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za rak debelog creva treba da urade pregled debelog creva 10 godina pre nego što je im je bliska osoba u porodici obolela od ove bolesti.

– U Srbiji se sprovodi Nacionalni program ranog otkrivanja raka debelog creva koji uključuje muškarce i žene uzrasta od 50 do 74 godine. Sve informacije o skriningu pacijenti mogu naći na sajtu Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” kao i kod svog izabranog lekara. Od raka debelog creva može da oboli praktično svako, nezavisno od pola, starosti, načina života. Češće se javlja kod ljudi između 50 i 74 godine starosti i muškaraca i žena. U slučaju da postoji genetska predispozicija, a to znači ako je neko od roditelja imao rak, može se desiti da se javi i ranije. Zato su skrining, a to podrazumeva test na okultno krvarenje i kolonoskopija jako bitni. Slobodno se može reći da se uvođenjem bioloških lekova značajno produžilo ukupno preživljavanje obolelih i stopa resekcija u prvoj liniji metastatskog karcinoma debelog creva. U Srbiji je uvedena i ciljana terapija u prvoj liniji lečenja raka debelog creva pa se samim tim očekuje i povećanje procenta izlečenih pacijenata ili „uvođenja” pacijenta u hronično stanje bolesti – smatra dr Škrelja.