Пад најнеобичније израелске владе

У Израелу се понавља заморни ритуал који сведочи о унутрашњој нестабилности, дубоким друштвеним поделама и уцењивачким капацитетима политичара: земља ће пети пут у три године изаћи на изборе пошто се распала најнеобичнија коалиција у историји земље.

Премијер Нафтали Бенет, који ће остати упамћен по најкраћем мандату, предао је палицу привременог управљања кабинетом и десним центром свом партнеру, пријатељу и политичком ривалу, шефу дипломатије Јаиру Лапиду. Бенет је најавио крај своје политичке каријере пошто је његову странку Јамина напустило троје од седам посланика чиме му је ускраћена већина у Кнесету који се распушта.

Лидер опозиције и десничарског Ликуда, Бењамин Нетанијаху, одмах је саопштио да је приправан да формира нову „широку, снажну и стабилну” владу која ће повратити „национални понос” после 375 дана владавине „највећег промашаја у историји Израела”.

Избори се очекују крајем октобра или у новембру, после неколико великих јеврејских празника. Предстоји динамична и оштра предизборна кампања, „невиђена утакмица између двојице најбољих пи-ар људи које смо икад имали – Нетанијахуа и Лапида”, пише лист „Хаарец”.

Прва предвиђања говоре да је у овом тренутку у благој предности лидер Ликуда који остаје највећа партија у земљи и могао би да добије 59 од 120 места у Кнесету. Осам партија које су чиниле досадашњу „коалицију контрадикције” – јединствен идеолошки микс окупљен махом на платформи обарања Нетанијахуа – имале би 55 посланика.

Како је мала вероватноћа да десничарско-религиозни блок или центар-левица добију неопходну већину, прети да се понови блокада која је Израел и довела у најтежу политичку кризу последњих деценија.

Израел је у периоду 2019–2021. прошао четири изборна циклуса који су махом били референдум о томе да ли Нетанијаху може да управља земљом у време док је судски оптужен за умешаност у корупционашке скандале. Бивши премијер упорно пориче било какву кривицу и тврди да је жртва политичког „лова на вештице” иза којег стоји левица.

„Последњих недеља чинили смо све што је могуће да спасемо ову владу, не због нас, већ на корист земље”, изјавио је Бенет пошто коалиција није успела да се сагласи око обнове закона који се тиче јеврејских насељеника окупиране Западне обале. Израелски медији извештавају да је одлука са изненађењем дочекана у коридорима Кнесета, а да с њом нису били упознати ни министри одбране и унутрашњих послова. Тврди се да је маневар Бенет–Лапид био да се опозиција спречи да поднесе свој предлог спорног закона.

Лапид ће изаћи на изборе као премијер – што је увек предност – и као човек који је окончао деценијску Нетанијахуову власт. То је његова предност, али Израелци га не доживљавају као кредибилног лидера. Његова странка Јеш Атид никада није добила више од 15 одсто гласова, мада сада има четири месеца да се покаже.

Бенет ће свакако желети да буде упамћен као неко ко је Нетанијахуа скинуо са власти, ко је покушао да уједини Израел и да оконча период политичке парализе. Његова краткотрајна влада ипак може да се похвали неким успесима: донет је буџет који је каснио. Земља је без нових закључавања проведена кроз опасне фазе пандемије, а поправљен је положај судства.

Током мандата махом су спуштене тензије које су прошлог маја довеле до оружаних сукоба са милитантним палестинским Хамасом у појасу Газе, као и етнички мотивисаног насиља по израелским градовима, али дошло је и до највећег таласа палестинских напада последњих година.

Нетанијаху је за то време капиталисао на нејединству коалиције охрабрујући опозицију да гласа против сваког закона који је влада предлагала и тако паралисао своје ривале. Бенетов кабинет је коначно изгубио већину у Кнесету у априлу када је једна посланица напустила премијерову десну странку Јамина.

Потом су уследиле тензије са неким арапским члановима коалиције око правне заштите јеврејских насељеника Западне обале и претње националиста да ће изаћи уколико закон не буде усвојен.

Одмах после Бенетове најаве уследили су баражи оптужби које су међусобно размењивали чланови досадашње коалиције, док су други, попут министра финансија Авигдора Либермана, указивали на Нетанијахуа и његове „лажи и интриге”.

У посебном положају је Мансур Абас, председник Уједињене арапске листе и једини припадник заједнице од око два милиона арапских држављана Израела који је био у влади. Он не искључује могућност да седи са Нетанијахуом, али под условом да у влади не буду неки истакнути посланици странке Религиозног ционизма. Нетанијаху то одбија.

Нови избори могли би да донесу нова партнерства. На левици се не искључује заједнички излазак странке Мерец и некада снажних лабуриста. Реална је могућност да Бенетову странку Јамина предводи његова дугогодишња сарадница Ајелет Шакед која се није устручавала да искаже критичко расположење према досадашњој коалицији.

Формирање нове анти-Нетанијаху коалиције биће тежак задатак. Мањина бирача не жели повратак бившег премијера, док већина подржава разне странке које тешко да могу да сачувају стабилну коалицију. Нетанијаху, с друге стране, управља лојалном групацијом од четири десничарске и ултрарелигиозне странке која, засад, нема већину али видеће се на јесен. Много зависи од гласова и излазности израелских Арапа.

Све води формирању мањинске владе која би имала подршку партија ван коалиционих блокова. Једино је извесно да нови политички хаос само обара ентузијазам Израелаца којима је већ доста избора.