Како преживети с минималним примањима

Тренутна економска ситуација резултат је свеукупне ситуације на глобалном нивоу проузроковане пандемијом и ратним дешавањима у Украјини, али оно што је болније и теже пада грађанима јесте бесомучна трка наших такозваних уважених привредника, власника прехрамбених животних намирница, трговинских ланаца за екстрапрофитом, уз подизање цена основних производа изнад максимума и могућности грађана. Такво зеленаштво није непознато у нашој даљој и ближој историји, али ово све превазилази.

Наша земља је пребогата храном, али шта то вреди кад су њене цене у рангу с онима у високоразвијеним европским земљама. Ми смо по примањима на самом дну, а цене прате оне најразвијеније. И сви политичари и привредници теше народ – важно да има. А како ће се тај исти народ снабдети намирницама као да никог не интересује.

Како да живе пензионери с примањима од 20.000 динара или радници с минималном ценом рада? А има их, процењује се, више од пола милиона. Да ли су они таоци намерно изазваног повећања цене без разлога и оправдања? Сви разумемо да због повећања цене горива расту и цене производа, али како схватити да се иде изнад свих параметара? Тајкунизација и монополски начин понашања коштаће нас живота. Они који су богатим Русима продавали јабуке за више од два евра по килограму сада их продају нашим људима. Пијаце препуне прекупаца и накупаца прате тај тренд. И ту настаје врзино коло. Скоро сваког дана поскупљује све. Држава не реагује робним резервама. Барем се не изјашњава. И настају пометња и психоза из деведесетих за које смо помислили да се неће поновити.

Тако је то одувек било – неком рат, а неком брат. Али грађани с најнижим примањима су на граници психофизичке издржљивости. Социјалне картице нису урађене. Надлежни, размишљајте у том правцу, док не буде касно.

Синиша Стојчић,
Београд