Kako preživeti s minimalnim primanjima

Trenutna ekonomska situacija rezultat je sveukupne situacije na globalnom nivou prouzrokovane pandemijom i ratnim dešavanjima u Ukrajini, ali ono što je bolnije i teže pada građanima jeste besomučna trka naših takozvanih uvaženih privrednika, vlasnika prehrambenih životnih namirnica, trgovinskih lanaca za ekstraprofitom, uz podizanje cena osnovnih proizvoda iznad maksimuma i mogućnosti građana. Takvo zelenaštvo nije nepoznato u našoj daljoj i bližoj istoriji, ali ovo sve prevazilazi.

Naša zemlja je prebogata hranom, ali šta to vredi kad su njene cene u rangu s onima u visokorazvijenim evropskim zemljama. Mi smo po primanjima na samom dnu, a cene prate one najrazvijenije. I svi političari i privrednici teše narod – važno da ima. A kako će se taj isti narod snabdeti namirnicama kao da nikog ne interesuje.

Kako da žive penzioneri s primanjima od 20.000 dinara ili radnici s minimalnom cenom rada? A ima ih, procenjuje se, više od pola miliona. Da li su oni taoci namerno izazvanog povećanja cene bez razloga i opravdanja? Svi razumemo da zbog povećanja cene goriva rastu i cene proizvoda, ali kako shvatiti da se ide iznad svih parametara? Tajkunizacija i monopolski način ponašanja koštaće nas života. Oni koji su bogatim Rusima prodavali jabuke za više od dva evra po kilogramu sada ih prodaju našim ljudima. Pijace prepune prekupaca i nakupaca prate taj trend. I tu nastaje vrzino kolo. Skoro svakog dana poskupljuje sve. Država ne reaguje robnim rezervama. Barem se ne izjašnjava. I nastaju pometnja i psihoza iz devedesetih za koje smo pomislili da se neće ponoviti.

Tako je to oduvek bilo – nekom rat, a nekom brat. Ali građani s najnižim primanjima su na granici psihofizičke izdržljivosti. Socijalne kartice nisu urađene. Nadležni, razmišljajte u tom pravcu, dok ne bude kasno.

Siniša Stojčić,
Beograd