Уместо на пловак, пецају на магнет

Слободно време проводе у чамцу, на Сави. Пецају, али уместо на пловак, двојица младића користе магнет. Не ваде из воде рибу, већ гвожђе. Двадесеттрогодишњи Никола Видаковић и двадесетједногодишњи Алекса Радосављевић из Обреновца овим својим необичним хобијем чувају животну средину чистећи реку од загађења и предмета који ту не припадају, али и сопствени новчаник јер продајом секундарних сировина успевају да зараде фину суму новца. У просеку, открива нам Никола, дневно зарађују око 30.000 динара.

А како су двојица младића, који имају своје редовне послове, Алекса ради у термоелектрани, Никола има грађевинску фирму, уопште смислили да слободно време и дане проводе у овом својеврсном „гвожђелову”?

– Алекса је на „Јутјубу” и „Тиктоку” гледао снимке странаца који ваде сефове и сличне ствари из воде. Најпре је ишао сам у „магнет фишинг” (пецање на магнет) и у почетку није могао ништа да нађе. Ја сам радио на једном мосту и знао сам да испод њега има доста гвожђа, и онда смо почели да идемо заједно, па се срећа окренула – прича Никола како је све почело пре годину дана.

Сам почетак, као и сваки, био је тежак – нису имали довољно новца да би остварили своју замисао.

– Отишли смо да позајмимо новац од Алексиног ујака и човек нам је без речи дао. За чамац, магнете и мотор дали смо око 1.000 евра, а купили смо и камеру како бисмо то што радимо снимали. Уложена средства врло брзо су нам се и вратила – објашњава наш саговорник, додајући да су, пре годину дана, њих двојица основали и јутјуб канал „Mungela i Dakwi”, на коме објављују и снимке којима илуструју шта је уствари пецање гвожђа.

– Некада се дешава да уз помоћ магнета извучемо 200 килограма, а некад и по две тоне. Али то је као да сте извукли шест тона јер сав тај терет три пута иде преко руку. Ипак, нису то неки велики комади које не можемо да подигнемо, и у принципу је све лако за утовар, а трактор који вози гвожђе на продају већ нас чека на обали – каже Никола и додаје да иако ова занимација има и неке своје опасности, њих двојица су све то истражили и пре него што су у те воде загазили.

Иако зарађују на сировинама које ваде из муља, не лове у мутном. Истичу, овај начин пецања гвожђа којим се они баве једини је легалан, и зато и не експериментишу много по води. Има и оних којима се дешавало да има оних који „упецају” и оружје у води, они таквих ситуација нису имали.

– У води има свашта, али највише извлачимо грађевински материјал, попут арматура и цеви. Мост под којим се налазимо је релативно скоро изграђен, у њега је уграђено ко зна колико тона гвожђа, па је нешто морало и да испадне – илуструје овај момак.

Да код њих није све у заради, можда ипак сведочи и снимак који је Алекса објавио на „Тиктоку”. Чамац пун гвожђурије с натписом „сваки пут кад одем на реку и извадимо гвожђе, осећам да ми природа каже – хвала ти”.