Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Влада Србије одобрила прерасподелу уља за извоз

Очекује се род сунцокрета од око 735.000 тона, што је еквивалент око 350.000 тона уља, а у Србији се потроши максимално 100.000 тона
(Фото А. Васиљевић)

Након достављеног извештаја Управе царина о извозу Влада Србије одобрила је прерасподелу нереализоване количине уља по издатим дозволама за мај. Допуна одлуке о привременом ограничењу извоза основних пољопривредно-прехрамбених производа неће утицати на снабдевеност домаћег тржишта уљем, тврде надлежни.

– Министарство пољопривреде одобрило је прерасподелу како би се омогућила реализација закључених уговора, имајући у виду да се извоз из логистичких разлога одвија отежано – наводи се у саопштењу владе.

После прошлонедељног одобрења да се извозницима жита споје тромесечне квоте, што је донело више предвидивости у њиховом пословању, сада је усвојена и иницијатива произвођача и извозника рафинисаног уља. Подсетимо, због наглог и честог поскупљења зејтина (у једном тренутку боца уља појединих произвођача коштала је и до 220 динара) цене су ограничене крајем 2021. Уз брашно, пшеницу и кукуруз, рафинисано сунцокретово уље додато је на листу производа за које се привремено забрањује извоз средином марта ове године, да би у априлу биле уведене квоте. Од 1. маја индустрији је дата могућност да извезу осам милиона литара уља месечно. Удружење „Жита Србије” објавило је недавно да су средином овог месеца залихе рафинисаног и нерафинисаног уља у складиштима биле између 40.000 и 45.000 тона. Складишта уљара била су попуњена од 85 до 100 одсто што, како су објаснили, није добро јер уље које стоји губи своје карактеристике.

Процена стручњака јесте да се ове године очекује род сунцокрета од око 735.000 тона, што је еквивалент око 350.000 тона сунцокретовог уља. Ово је знатно више од домаћих потреба јер се код нас годишње троши између 80.000 и максимално 100.000 тона.

– Значајне су и залихе прошлогодишњег сунцокрета јер су уљаре прошле године набавиле више сировине него што им је било потребно – изјавила је недавно Сунчица Савовић, директорка тог удружења.

Иначе, управо је ово удружење у протеклом периоду предлагало модификацију квота које би омогућиле бољу организацију логистике, с којом у последње време овај сектор има великих проблема.

Пшеница новог рода – 38 динара за килограм

Средином ове недеље, с првим откосима, приметна је повећана понуда новог рода пшенице, објавила је у последњем извештају новосадска Продуктна берза. Нови род нуди се с већим процентом протеина, од 14 до 15 одсто. Берзански уговори за пшеницу из 2022. закључени су по цени од 38 динара за килограм, без ПДВ-а, за жито с минимум 15 одсто протеина.

Истовремено, наводе аналитичари, тражња за старим родом жита била је мала иако је оно било јефтиније него протекле недеље.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Ето! Још један доказ немоћи власти да спречи ратне профитере! Ако је урод толики да више од ТРИ пута премашује потребе за уљем у РС, зашто је онда уље више него дупло поскупило? Логика указује да поскупљује оно чега нема, а не оно чега је и превише!? Такође, другу недељу заредом, барел пада а цена горива у Србији расте, па ако то није ратно профитерство, онда не знам шта јесте! Само кажем...
slobodan
Prodace sve strancima, nama nece ostati nista.
Милисав
Остали смо на нивоу масовне социјалистичке производње! По томе је важна је количина а не квалитет! Кад купјујем јестиво уље ја тражим оно нерафинисано које је мало мутније при дну флаше а кад је отворим, уље има мирис и укус сунцокрета. Негде на Западу бих такво уље куповао у руској или украјинској продавници и понекад бих се запитао како немамо слуха за оно што народу треба? Комунизам је пао али политика масовне произвдње житарица, уљарица и шећера није.
dusan1
Eto i od komunizma neko dobro koje nije za ovih tridesetak godina uništeno ! Što se tiče kvaliteta razmišljam da je nekom bilo bolje nerafinisano ulje nebi se 'mučio' da ga rafiniše . A nisam verovao da Srbi potroše više od 10 litara ulja 'po glavi stanovnika' godišnje ! Verovatno se mnogo baca posle prženja . Ovde u Italiji je to kažnjivo tako da se sve to ulje iz kuhinje sakuplja u specijalne kontejnere .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.