Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

НАТО агресијa у 78 слика

Дата је јавна реч онима чије су поруке завет и путокази, да се не би наставило снисходљиво ћутање, казао је Миодраг Ракочевић представљајући књигу „Одбрана, херојство и страдање”, аутора Владимира Миловановића и Јевте Вуловића
(Фото М.Ћурчић)
Владимир Миловановић и Јевта Вуловић

Сведочанства 20 еминентних личности из војног, политичког и културног живота о НАТО агресији на Србију и 78 фотографија на којима је забележено страдање наше земље и народа током 1999. године сабрана су у књигу „Одбрана, херојство и страдање”, која је представљена јуче у Културном центру Чукарица у Београду. Дело „Одбрана, херојство и страдање” потписали су капетан мср Владимир Миловановић и потпуковник сц Јевта Вуловић, а пре него што је публици и гостима представљено путем кратког филма, малишани из дечијег драмског студија Радио Београд извели су игроказ „Детињство под бомбама”. Симболично, промоција је почела у 12.44 часова, подсећајући на Резолуцију Савета безбедности 1244, а у књизи је сакупљено 78 фотографија, јер је толико дана трајала агресија на Србију, али и зато што је са истим бројем слика реализована истоимена изложба „Агресија у 78 слика” поводом обележавања 20 година од НАТО бомбардовања, симболично, по једна за сваки дан.

„Наша држава није била активни противник НАТО-а, нити смо их изазвали. У неповољним светским околностима, са исконструисаном кривицом, ’изабрани смо за огледног противника’. Притисци, претње, физичко окружење наше државе били су основни елементи њихове свеобухватне психолошко-пропагандне операције у оркестрираној медијског пропаганди каква до тада није забележена. Сценарио ’Рачак’ и мировна фарса у Рамбујеу и Паризу, исконструисани су и употребљени као такозвани окидач догађаја. Били су то најдрскији примери светске лажи и обмане, са представом о тобожњем ’самоизопштавању СРЈ из међународне заједнице’. И онда је уследио тобоже неименован чин ’привођења таквог народа и такве државе цивилизацијским нормама савременог света’”, навео је у видео- материјалу, представљајући књигу, аутор и капетан Владимир Миловановић.

Коаутор и потпуковник Јевта Вуловић рекао је да је најсложенији и најтежи задатак у одбрани имала Трећа армија која је била стуб одбране на Косову и Метохији. „Почетни удари НАТО снага, убрзо ће почети да се претварају и у осветничке, јер  креирана ’интервенција НАТО-а’ није давала очекиване резултате. Постало је, притом, јасно да да се копнена интервенција мора избећи. У светским размерама вредна су наша искуства и примери како смо се супротстављали НАТО-у и терористичкој ОВК, при чему је алијанса против наших снага користила и средства стратегијске намене”, казао је потпуковник Јевтић.

Директор КЦ „Чукарица” и координатор пројекта „Жива реч за колективно памћење” Миодраг Ракочевић нагласио је да се као и претходне две деценије наставило снисходљиво ћутање о томе шта нам се страшно догодило, при чему је агресија НАТО-а против Србије милосрдно називана „интервенцијом”, а не бруталним ратом и да је зато дата јавна реч онима чије су поруке завет и путокази покољењима. Он је приликом јучерашњег представљања књиге уручио даровницу команданту Гарде ВС, бригадном генералу Николи Дејановићу чиме су сведочанства додељена Војсци Србије. Уредник и приређивач Душко Миловановић навео је у свом предговору да је ова публикација и нови прилог очувању српске и слободарске и историјске свести и жива споменица захвалности за све поднете жртве и страдања у име будућих генерација.

Ово је била прилика и да се искаже захвалност ауторима фотографија Матији Коковићу, Милошу Цветковићу, Горану Шљивићу, Драгану Миловановићу, Алекси Станковићу, Игору Маринковићу, Николи Фифићу, Радету Прелићу, Милану Тимотићу и Зорану Јовановићу. Фотографије сабране у делу „Одбрана, херојство и страдање” сведоче о неким од најтежих тренутака које је претрпела наша земља током 1999. године. Приказују страдање цивила у Алексинцу, новобеоградску топлану у пламену, настрадале цивиле у Нишу, ракетирану зграду Радио-телевизије Србије у Београду, православно гробље у Приштини „преорано” бомбама, уништене куће и зграде у Београду, манифестације и протесте на мостовима, тренутке забележене на „ратном купалишту” у сенци срушеног Моста слободе у Новом Саду, спроводе погинулих припадника ВЈ... Посебну пажњу изазвале су фотографије које сведоче и да су западни фото-репортери били у прилици да сведоче о злочинима НАТО-a и податак да такве слике нису стигле до њихове јавности, као ни слике албанских цивила који су страдали током 1999. године.

Укључена су и писана сведочанства чији су аутори некадашњи председник Владе СРЈ Момир Булатовић, командант 549. моторизоване бригаде ВЈ и генерал-мајор у пензији Божидар Делић, ратни командант 250. ракетне бригаде и генерал-мајор у пензији Мирослав Лазовић, функционер Никола Шаиновић, бивши државни функционер и дипломата Живадин Јовановић, начелник безбедности Приштинског корпуса и пуковник у пензији Стеван Ђуровић, ратни командант артиљеријске бригаде и генерал у пензији Милош Ђошан, пуковник у Трећем ракетном дивизиону Славиша Голубовић, примаријус и истраживач у области последица употребе муниције са осиромашеним уранијумом Алек Рачић, судија ангажована у случају „Рачак” који је „активирао” НАТО бомбардовање Даница Маринковић, ректор приштинског универзитета ангажован у области медицине и хумане генетике Радивоје Паповић, професор медицине у Фочи у Источном Сарајеву посвећен области онкологије Славко Ждрале, државни функционер и политичар Зоран Анђелковић, пуковник и начелник штаба 63. падобранске бригаде Видоје Ковачевић, експерт за безбедности и пуковник у пензији Милан Мијалковски, професор на Филозофском факултету у Београду Нада Секулић, универзитетски професор и књижевни историчар Миливоје Павловић, виши научни сарадник у Институту за новију историју Србије Александар Раковић, војни аналитичар и ратни фото-репортер Александар Радић, медијски експерт и доктор социологије Слободан Рељић, као координатор пројекта „Жива реч за колективно памћење” Миодраг Ракочевић.

Књига „Одбрана, херојство и страдање” завршава се поруком председника Србије Александра Вучића коју је изговорио 24. марта 2020. године, односно када се навршило 20 година од агресије на нашу земљу. „Тукли су и убијали Србију да би јој отели Косово и Метохију и мислили су да су свој посао заувек завршили. После много тешких година, успели смо да се опоравимо, обновимо и подигнемо слободарски дух нашег народа. Наша је обавеза да одајемо почаст свим српским јунацима који су положили своје животе на олтар отаџбине”, рекао је тада председник.

 

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Kaд сам био мали, учили смо у школи пемицу: „Десет на једнога, дванаест на једнога, зар се и то може? Да, ми смо пролетери." Када сам одрастао, опет је било дванаест на једнога, а остадосмо и пролетери.
Mussa Kessedžija
Jel SRJ napadnuta iz čista mira?
Vladimir Marković
Iz interesa da se docepaju i eksploatisu prirodna bogatstva.
To i vrapci znaju @Muso Kesedzijo
Da.
Mehmet Nemanjić
A jel su zabeležena i stradanja Albanaca, što od NATOa što od paravojnih formacija tokom bombardovanja, ili zaboravljamo da su oni sugrađani?
Mina Ivanović
Dragi Mehmete, meni je isto žao svake žrtve. Ko čiji pasoš ima, ne zanima me. Čovek je čovek. Ali problem je da Zapad ne gleda tako na Srbe. I zato neki od nas osećaju da se tim žrtvama čini nepravda. Jedino zato što su bili Srbi...Previše je bolno slušati da su nastradali Srbi kolatetalne žrtve, ili još gore, da su to zaslužili, ili da ih nikada nije ni bilo. Da se Zapad tako odnosi prema albanskim žrtvama, verujte me isto bih govorila i istu nepravdu bih osećala.
Dragan Pik-lon
@Nikola,to je bila Pirova pobeda NATO-a kao sto su ppobedile Osmanlije na Kosovu Polju.Nekad nesmemo zaboraviti niti oprostiti dok se nepokaju.
Darko
U svakom slucaju , otpor je bio herojski. Objavljivanje ove knjige je negovanje kulture secanja,sto je vrlo vazno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.