Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

NATO agresija u 78 slika

Data je javna reč onima čije su poruke zavet i putokazi, da se ne bi nastavilo snishodljivo ćutanje, kazao je Miodrag Rakočević predstavljajući knjigu „Odbrana, herojstvo i stradanje”, autora Vladimira Milovanovića i Jevte Vulovića
(Фото М.Ћурчић)
Владимир Миловановић и Јевта Вуловић

Svedočanstva 20 eminentnih ličnosti iz vojnog, političkog i kulturnog života o NATO agresiji na Srbiju i 78 fotografija na kojima je zabeleženo stradanje naše zemlje i naroda tokom 1999. godine sabrana su u knjigu „Odbrana, herojstvo i stradanje”, koja je predstavljena juče u Kulturnom centru Čukarica u Beogradu. Delo „Odbrana, herojstvo i stradanje” potpisali su kapetan msr Vladimir Milovanović i potpukovnik sc Jevta Vulović, a pre nego što je publici i gostima predstavljeno putem kratkog filma, mališani iz dečijeg dramskog studija Radio Beograd izveli su igrokaz „Detinjstvo pod bombama”. Simbolično, promocija je počela u 12.44 časova, podsećajući na Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, a u knjizi je sakupljeno 78 fotografija, jer je toliko dana trajala agresija na Srbiju, ali i zato što je sa istim brojem slika realizovana istoimena izložba „Agresija u 78 slika” povodom obeležavanja 20 godina od NATO bombardovanja, simbolično, po jedna za svaki dan.

„Naša država nije bila aktivni protivnik NATO-a, niti smo ih izazvali. U nepovoljnim svetskim okolnostima, sa iskonstruisanom krivicom, ’izabrani smo za oglednog protivnika’. Pritisci, pretnje, fizičko okruženje naše države bili su osnovni elementi njihove sveobuhvatne psihološko-propagandne operacije u orkestriranoj medijskog propagandi kakva do tada nije zabeležena. Scenario ’Račak’ i mirovna farsa u Rambujeu i Parizu, iskonstruisani su i upotrebljeni kao takozvani okidač događaja. Bili su to najdrskiji primeri svetske laži i obmane, sa predstavom o tobožnjem ’samoizopštavanju SRJ iz međunarodne zajednice’. I onda je usledio tobože neimenovan čin ’privođenja takvog naroda i takve države civilizacijskim normama savremenog sveta’”, naveo je u video- materijalu, predstavljajući knjigu, autor i kapetan Vladimir Milovanović.

Koautor i potpukovnik Jevta Vulović rekao je da je najsloženiji i najteži zadatak u odbrani imala Treća armija koja je bila stub odbrane na Kosovu i Metohiji. „Početni udari NATO snaga, ubrzo će početi da se pretvaraju i u osvetničke, jer  kreirana ’intervencija NATO-a’ nije davala očekivane rezultate. Postalo je, pritom, jasno da da se kopnena intervencija mora izbeći. U svetskim razmerama vredna su naša iskustva i primeri kako smo se suprotstavljali NATO-u i terorističkoj OVK, pri čemu je alijansa protiv naših snaga koristila i sredstva strategijske namene”, kazao je potpukovnik Jevtić.

Direktor KC „Čukarica” i koordinator projekta „Živa reč za kolektivno pamćenje” Miodrag Rakočević naglasio je da se kao i prethodne dve decenije nastavilo snishodljivo ćutanje o tome šta nam se strašno dogodilo, pri čemu je agresija NATO-a protiv Srbije milosrdno nazivana „intervencijom”, a ne brutalnim ratom i da je zato data javna reč onima čije su poruke zavet i putokazi pokoljenjima. On je prilikom jučerašnjeg predstavljanja knjige uručio darovnicu komandantu Garde VS, brigadnom generalu Nikoli Dejanoviću čime su svedočanstva dodeljena Vojsci Srbije. Urednik i priređivač Duško Milovanović naveo je u svom predgovoru da je ova publikacija i novi prilog očuvanju srpske i slobodarske i istorijske svesti i živa spomenica zahvalnosti za sve podnete žrtve i stradanja u ime budućih generacija.

Ovo je bila prilika i da se iskaže zahvalnost autorima fotografija Matiji Kokoviću, Milošu Cvetkoviću, Goranu Šljiviću, Draganu Milovanoviću, Aleksi Stankoviću, Igoru Marinkoviću, Nikoli Fifiću, Radetu Preliću, Milanu Timotiću i Zoranu Jovanoviću. Fotografije sabrane u delu „Odbrana, herojstvo i stradanje” svedoče o nekim od najtežih trenutaka koje je pretrpela naša zemlja tokom 1999. godine. Prikazuju stradanje civila u Aleksincu, novobeogradsku toplanu u plamenu, nastradale civile u Nišu, raketiranu zgradu Radio-televizije Srbije u Beogradu, pravoslavno groblje u Prištini „preorano” bombama, uništene kuće i zgrade u Beogradu, manifestacije i proteste na mostovima, trenutke zabeležene na „ratnom kupalištu” u senci srušenog Mosta slobode u Novom Sadu, sprovode poginulih pripadnika VJ... Posebnu pažnju izazvale su fotografije koje svedoče i da su zapadni foto-reporteri bili u prilici da svedoče o zločinima NATO-a i podatak da takve slike nisu stigle do njihove javnosti, kao ni slike albanskih civila koji su stradali tokom 1999. godine.

Uključena su i pisana svedočanstva čiji su autori nekadašnji predsednik Vlade SRJ Momir Bulatović, komandant 549. motorizovane brigade VJ i general-major u penziji Božidar Delić, ratni komandant 250. raketne brigade i general-major u penziji Miroslav Lazović, funkcioner Nikola Šainović, bivši državni funkcioner i diplomata Živadin Jovanović, načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa i pukovnik u penziji Stevan Đurović, ratni komandant artiljerijske brigade i general u penziji Miloš Đošan, pukovnik u Trećem raketnom divizionu Slaviša Golubović, primarijus i istraživač u oblasti posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom Alek Račić, sudija angažovana u slučaju „Račak” koji je „aktivirao” NATO bombardovanje Danica Marinković, rektor prištinskog univerziteta angažovan u oblasti medicine i humane genetike Radivoje Papović, profesor medicine u Foči u Istočnom Sarajevu posvećen oblasti onkologije Slavko Ždrale, državni funkcioner i političar Zoran Anđelković, pukovnik i načelnik štaba 63. padobranske brigade Vidoje Kovačević, ekspert za bezbednosti i pukovnik u penziji Milan Mijalkovski, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Nada Sekulić, univerzitetski profesor i književni istoričar Milivoje Pavlović, viši naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković, vojni analitičar i ratni foto-reporter Aleksandar Radić, medijski ekspert i doktor sociologije Slobodan Reljić, kao koordinator projekta „Živa reč za kolektivno pamćenje” Miodrag Rakočević.

Knjiga „Odbrana, herojstvo i stradanje” završava se porukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića koju je izgovorio 24. marta 2020. godine, odnosno kada se navršilo 20 godina od agresije na našu zemlju. „Tukli su i ubijali Srbiju da bi joj oteli Kosovo i Metohiju i mislili su da su svoj posao zauvek završili. Posle mnogo teških godina, uspeli smo da se oporavimo, obnovimo i podignemo slobodarski duh našeg naroda. Naša je obaveza da odajemo počast svim srpskim junacima koji su položili svoje živote na oltar otadžbine”, rekao je tada predsednik.

 

Komentari24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Kaд сам био мали, учили смо у школи пемицу: „Десет на једнога, дванаест на једнога, зар се и то може? Да, ми смо пролетери." Када сам одрастао, опет је било дванаест на једнога, а остадосмо и пролетери.
Mussa Kessedžija
Jel SRJ napadnuta iz čista mira?
Vladimir Marković
Iz interesa da se docepaju i eksploatisu prirodna bogatstva.
To i vrapci znaju @Muso Kesedzijo
Da.
Mehmet Nemanjić
A jel su zabeležena i stradanja Albanaca, što od NATOa što od paravojnih formacija tokom bombardovanja, ili zaboravljamo da su oni sugrađani?
Mina Ivanović
Dragi Mehmete, meni je isto žao svake žrtve. Ko čiji pasoš ima, ne zanima me. Čovek je čovek. Ali problem je da Zapad ne gleda tako na Srbe. I zato neki od nas osećaju da se tim žrtvama čini nepravda. Jedino zato što su bili Srbi...Previše je bolno slušati da su nastradali Srbi kolatetalne žrtve, ili još gore, da su to zaslužili, ili da ih nikada nije ni bilo. Da se Zapad tako odnosi prema albanskim žrtvama, verujte me isto bih govorila i istu nepravdu bih osećala.
Dragan Pik-lon
@Nikola,to je bila Pirova pobeda NATO-a kao sto su ppobedile Osmanlije na Kosovu Polju.Nekad nesmemo zaboraviti niti oprostiti dok se nepokaju.
Darko
U svakom slucaju , otpor je bio herojski. Objavljivanje ove knjige je negovanje kulture secanja,sto je vrlo vazno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.