Умивање винских подрума

Док ми сада овде у Гудурици причамо, моја вина се пију у Санкт Петербургу – каже Милутин Стојшић Тине. Не скривајући задовољство, показује робне марке своје породичне винарије „Селекта”: „бели бургундац”, „дворско вино” и „шардоне”. Петнаест хиљада ових светлозелених боца извезено је најбољим руским хотелима.

До овог успеха у послу стигао је партнерски правећи фирму са супругом Соњом. Кренули су од апсолутне нуле, чак нису имали ни нешто наслеђене земље јер Милутин је градско дете. Рођен је у Вршцу 1953. где је радио као инструктор вожње.

Мала плата и жеља за бољим животом терали су га да смисли неки додатни посао. Одлучио се за винарство које је традиција вршачког краја. Куповао је парче по парче земље. У време највеће инфлације, 1993. године, закупио је винарски подрум у 13 километара удаљеном селу Гудурици. За оно време огромних 200 марака годишње подрум му је изнајмила Душица Јудеж, колонисткиња из словеначке Беле Крајине. Тада је већ имао два и по хектара шпалирне лозе.

Радио је годинама два посла истовремено; право са инструктаже ишао је у винограде. Па и кад нас је дочекао прво је рекао:

– Сви ме зглобови боле, јуче сам 16 сати радио трактором.

Тинетова снажна физичка конституција, густа коса на јуриш и мало раширени лактови док хода показују, и на први поглед, хабитус упорног радника.

Некада му је највише сметало што у изнајмљеном подруму није имао и право коришћења купатила, тако да се туширао тек кад би дошао у Вршац. Али, зато је сада, да би једном засвагда ставио тачку на проблем купатила, изградио укупно пет.

Купио је 2001. године кућу Јудежа, у којој је до смрти остала да живи и бивша власница. У међувремену се површина под засадима винове лозе увећавала, да би овог лета достигла 18 хектара.

Посета премијера Ђинђића Тинетовом домаћинству, 1. марта 2002. године, дала му је додатну снагу да крене са великим делима.

„Зашто су у овом селу куће неокречене”, било је прво што му је рекао премијер. Тине је рекао да су људи сиромашни. „Ма, ајдете”, одмахнуо је Ђинђић, „не требају вам паре да бисте се умили!”

У њиховом двосатном разговору премијер је рекао Тинету да је за успех најважније имати квалитетне идеје и вољу, а да се новац увек нађе. Тако је и било.

Тине производи годишње 100.000 боца квалитетног вина. Помогли су му комерцијални банкарски кредити, дотације државе и искуства словеначког винара Душана Крстанчича из Медане, брата од тетке његове жене Соње.

Поред производње вина, Милутин и Соња зидају и апартмане за туристичке посете. Атмосфери винског подрума „Селекта” шмек дају и писци које доводи познати вршачки аутор Драги Бугарчић. Своје песме за столовима од пуне чамовине дебеле као тесарски палац казивали су добитници награде „Васко Попа”: Борислав Радовић, Милутин Петровић, Слободан Зубановић... Поезија и вино иду заједно, и зато многи песници брачни пар Стојшић сматрају уметницима винарства и породичног бизниса.