Круни се стуб на „Газели”

„Панчевац” је годинама у катастрофалном стању, али надлежни не планирају његову обнову. Стари савски мост, по свему судећи, ускоро завршава саобраћајно „службовање” над Савом јер ће уместо њега бити грађен нови мост. Чека се и када ће кренути изградња моста на Ади Хуји, али и шта ће бити са старим железничким савским мостом. Поједини београдски мостови чекају обнову, други тек треба да се граде, а са оног који је последњи комплетно реконструисан, са моста „Газела”, почели су да отпадају делови. То су минулих дана уочили грађани који пролазе испод овог моста у „Београду на води” односно у зони истоимене окретнице. Баш ту са једног од стубова моста круни се малтер чији мањи и већи делови падају директно на тротоар. Пошто круњење стуба траје већ неко време, јасно се виде унутрашњи делови конструкције. Овакво стање и изглед стуба на једном од најоптерећенијих мостова у граду оправдано су изазвали бојазан грађана.

Одговоре надлежних на питања у вези са стањем стуба и његовом санацијом која смо јуче послали чекамо, али чини се да нема разлога за бригу. Санација оштећења свакако је неопходна и оно што се сада чека јесте да се види када ће надлежни изаћи на терен, обезбедити простор око спорног стуба и почети његово сређивање. Када је реч о осталим стубовима „Газеле” на простору „Београда на води”, они су, како смо приметили у току обиласка, у добром стању, без трагова оштећења и круњења какви постоје на поменутом стубу.

Мост „Газела” стар је готово 52 године. Изградња савремене саобраћајнице над Савом по систему греде и лука, а по идејном решењу чији је главни пројектант био академик Милан Ђурић, кренула је 1966. За градњу су били задужени „Мостоградња” и „Гоша”. Посао је завршен за четири године, а мост је у саобраћај пуштен 4. децембра 1970. Први мост код нас који се није ослањао на класичне стубове име је добио спонтано када је Ђорђе Лазаревић, председник конкурсне комисије, изговорио „Овај мост је прескочио Саву као газела у скоку”.

Замисао пројектаната била је да то буде мост за 40.000 возила дневно, али реалност је знатно другачија. Број возила на њему из године у годину је растао да би у првој деценији новог миленијума дневна оптерећеност била четири пута веће од пројектоване. Данак вишедеценијском рабљењу дошао је јануара 2010. када је напукао главни носач на „Газели”, за који је неколико година раније утврђено да су носећи шрафови и челични каблови нападнути корозијом.

Велика реконструкција за коју је као главни извођач изабран „Штрабаг” коначно је и започета припремним радовима у току 2010. Ни овога пута гунђања и негодовања нису изостали. С једне стране били су возачи и путници који су свакодневно негодовали због саобраћајних гужви и колона. Било је и неслоге градских и државних отаца, јер док су у престоници сматрали да прво треба да се оконча градња Моста на Ади, са тиме нису били сагласни државни челници. Проблема је било и са расељавањем породица које су живеле испод моста. У току обнове „Газеле” ЕИБ је одлучио да прекине кредитирање јер је био незадовољан начином на који се решавао тај проблем. Уз све муке и неслоге, обнова коловоза моста завршена је у новембру наредне године, а комплетна, укључујући и доње делове моста, 2012. Носивост обновљеног моста испитана је у августу те године када је преко „Газеле” прешло око 40 тешких камиона који су се кретали различитим брзинама. После завршетка радова мост је постао тежи за јер је ојачан додатним челиком и другим материјалима. Тада је указано – мост ће у наредних 40 година моћи сваког дана да прелази око 200.000 возила.

Пре неколико година у граду је постојала идеја да „Газела” понесе име по градоначелнику у чије време је спојила две савске обале, али до данас није остварена.