Најдужа неуређена плажа у Србији

Лозница – Час мирна и тиха, а понегде ћудљива, пуна брзака и вирова, за Дрину многи кажу да је својом смарагдном бојом најлепша на Балкану. Ипак, она уме да промени ћуд и покаже своје друго, опасно лице свакоме ко олако схвати њену снагу и брзину.

– Дрину треба волети али је и добро познавати. Она је релативно велика, а бистра река какве нема у Србији и Европи. Чиста је, спада у воде друге категорије, лети топла за купање, одлична за риболов, мотонаутику, рекреацију, пружа све што треба љубитељима природе и воде. Од Лознице поприма одлике равничарске реке и дуж њеног тока има више места погодних за купање и пецање – описује за наш лист управник рибарског подручја Србија – запад Милан Ђенадић, који се са њом дружи од детињства, скоро пола века.

Некада је на Дрини било мање риболоваца а више рибе. Док је радила, „Вискоза“ је била „кухиња“ за рибљи фонд јер су у воду стизала целулозна влакна која су била храна за рибу, прича Ђенадић, док чамац клизи по бистрој зеленој води. Тада је, каже, „врело“ од рибе које и данас има доста. Риболовце у дубинама „чекају“ скобаљ, мрена и клен, три најзаступљеније рибе у Дрини, и друга ситна бела риба, а има и сома, штуке и пастрмке поточаре. Дрина лети оживи од купача а највише их је на Жићиној плажи, најдужој неуређеној плажи у Србији, где се у истом тренутку нађе и по неколико хиљада купача. Последњих година се прича о прављењу спортско-рекреативног комплекса на том месту, али је она и даље „дивља“. Ту срећемо Борислава Кондића, који је овде од маја до октобра, када, ако је лепо михољско лето, још може да се плива.

– Вода је мирна, „мала“ и бистра, идеална, па овде може и да се плива узводно у Дрини! Има нас који цело лето будемо крај реке. Ноћу нас успава шум таласа, а с јутром расани праћакање риба и умивање свежом дринском водом. Мир, тишина, прелепа природа поред овакве реке, од тога бољег уживања нема – тврди он док нас нуди још врућом рибљом чорбом у хладовини под надстрешницом од трске.

На маленом острву седи Љубисав Јовановић, забацио удицу и чека. Редовно је на обалама реке где проводи пензионерске дане.

(/slika2)– Најлепше је када дођем у цик зоре, сунце тек излази, тишина, вода бистра, можеш у њој сваки облутак пребројати, а још ако риба „ради“, ето милине. И кад не упецам ништа, није ми жао, јер је сам боравак поред Дрине већ довољан да човек буде задовољан – прича Љубо, кад га прекиде трзање удице.

Последњих година реку су са обе обале напали нелегални експлоататори шљунка. Дрина се, међутим, не да, па са јесењим водама, кад зна да буде велика, руши обале и „исправља кривине“, све „испегла“ и пошто има велику моћ самопречишћавања и самозаравњивања, кад дође пролеће, опет буде чиста, обновљена, заравњених обала и скоро као недирнута.

Док смо пловили по зеленој реци у којој су се огледали августовски бели облаци, сетили смо се упозорења „дринских вукова” да ову непоновљиву лепотицу треба чувати и волети, искористити све што нуди, а тога је много, и увек имати на уму да треба бити опрезан у њеним таласима.