Кафански разговор у Сомбору

Испред Градске кафане по лепом времену седи стотинак младих и средовечних Сомбораца. Међу њима је мало пензионера јер, ако наруче само кафу, то би их месечно коштало пет или 10 одсто од пензије. Зато се овде међу мноштвом беспослених грађана најстарији Сомборци ретко виђају.

Приликом моје посете тој кафани приђе ми старији господин с питањем може ли да се прикључи пошто су сви столови заузети. Ускоро слушам његове примедбе о градском руководству и небризи за велико осипање становништва града. Каже да баш ништа није подузето на спречавању. Лако би се то остварило да општинари више воде рачуна о граду, а мање о својим положајима. Затим наброји неколико својих потомака који живе у иностранству. Када сам поменуо да сам у Сомбору завршио гимназију и да ми је пре неколико година школа објавила књигу о геријатрији, упитао је каква је разлика између геријатрије и геронтологије јер у граду постоји Геронтолошки центар. Објаснио сам: геронтологија је наука која изучава старост људи, биљака, животиња и свих живих бића, а геријатрија медицинска струка која се бави негом особа у геријатријском добу, њиховим лечењем и превенцијом болести. Међутим, и у свету се понекад среће нетачна употреба речи геронтологија. Навео сам да у Србији постоји више од 30 геронтолошких центара. „Па, зашто су тако назвали те центре кад у њима не ради ниједан научник који изучава старост?”, каже господин.

Саговорник ме упита да ли ће наука пронаћи могућност да човек дуже живи. Казао сам да је познато да хидра, мали бескичмењак који се среће у слатким водама умереног и тропског појаса, живи бесконачно дуго, тј. никада не умире. То биће је интересантно за научнике јер се сматра да би налази могли послужити да се продужи живот разних ткива људског организма. Међутим, додао сам, док чекамо на та и друга сазнања, треба свако да пази на свој живот – здрава храна, уредан живот, не пушити, избегавати стрес и све што оштећује здравље. Уз то, добро је да се особа осећа задовољно. Академик Миодраг Остојић, кардиолог, предлаже да после главног обеда поједемо комадић чоколаде, ако је волимо. Тај комадић нема никакав фармаколошки ефекат, али својим укусом изазива леп осећај који подстиче лучење ендогених опиоидних пептида, ендорфина и енкефалина, у мозгу који остварују осећај задовољства.

Интересантно је, наставио сам, да физичке вежбе подстичу лучење наведених пептида, а када пушач оставља дуван, лакше преброди апстиненцијалну кризу. Вежбање му и касније помаже да се не врати цигаретама; тако се избегава рецидив пушачке болести. Према међународној класификацији болести, пушење дувана је сврстано међу менталне поремећаје. Међутим, веома старим особама, не бих препоручио да оставе дуван, већ да само два пута дневно запале цигарету. Поред никотина, дуван садржи 700 различитих хемикалија, а дувану се пре израде цигарета у фабрикама додају још неке да се побољша укус дима и убрза пролазак никотина кроз плућа у крвоток. Али када дуван сагори, у диму је поред никотина десет пута већи број хемикалија, укључујући 70 канцерогених. То удишу пушачи.

„Да ли су онда ове нове електронске цигарете безбедне јер у њима не сагорева дуван?”, упита ме саговорник. У електронским цигаретама се од никотина, пропилен-гликола и мирисних материја, помоћу електронског процеса уз одговарајућу батерију стварају аеросоли. Такве цигарете радо користе млади; они брзо постају зависници о никотину и лако прелазе на пушење цигарета. Поред тога, до данас нису установљени ни сви штетни ефекти тих аеросола.

Др Рајко Игић,
оснивач покрета студената медицине Југославије „Дан без цигарете, 31. јануар”, Сомбор