Панчевачка пивара опстаје у сајбер свету

Панчево – Са једног од прозора Старе пиваре у Панчеву, „позира” Ђорђе Вајфет. Посетиоца изложбе „КулТура пива у Панчеву 1722–2022” гледа некако прекорно и продорно, док улази у део комплекса, несуђени Музеј пиварства, истоимене групе грађана, напуштени пројекат који је поделио истоветну судбину најстаријег индустријског објекта у Србији.

Tри века од покретања производње пива у јужнобанатској вароши организован је програм манифестације „Дани Вајферта” у славу индустријалца, банкара и добротвора па и првог почасног грађанина Панчева. На дан тог јубилеја посетиоци су могли да уђу у „утробу” комплекса и суоче се са зградама у фази разградње прођу кроз расточене погоне... Али то је бикла и прилика да виде поставку, коју Платформа за студије културе CULTstore, у сарадњи са овдашњом Туристичком организацијом, зове интерактивно путовање кроз креативну поставку архивске грађе, савремене уметничке фотографије и видео-материјал.

Ауторке др Аница Драганић и др Мариа Силађи у пратећем каталогу подсећају на значајан јубилеј, па кроз причу о развоју пиварства у Панчеву прелазе на урбанистички контекст, бавећи се просторним склопом и функционалном шемом времешног комплекса. Даље дају слику технолошког развоја и преглед опреме, да би прешли на архитектонске одлике тровековног комплекса од преко 9.000 квадрата, његове вредности и потенцијале.

Ако ништа друго, поставка „КулТура пива у Панчеву 1722–2022”, „тера” да се зађе, завири и прате скривене интервенције у простору. То на терену значи руту кроз мрежу ходника и стубишта до огромних просторија са старим немачким пиварским машинама. Временске траке усмеравају посетиоца међу котлове за охмељавање и сладовину, до комовњака, бистреника и бакарних посуда у којима се кувало и „одмарало” пиво и са којих је однето све што се могло. Све је „уоквирено” зидовима некада лепих плочица са орнаментима... мусавим прозорима и голубовима, јединим становницима грандиозне фабрике...  Само из мрака и са сљуштених зидова изрони понеки мајстор – пивар, траке „Генезе развоја” заслужних Вајферта, те градска панорама старија и од пиваре с почетка 18. века, најстарије на Балкану, која ужива статус културног добра од великог значаја за Републику Србију.

У уводној речи ауторке подсећају и да је „након бројних успона и падова континуитет у справљању чаробног напитка прекинут 2008. године, а „у циљу постизања конкурентности и финансијске оправданости”, пивара затворена и прекинута је вишевековна традиција. Ту је и оцена „да је већи део комплекса фабрике пива, услед неадекватне намене, неодржавања и последица пожара, данас девастиран и представља бледу сенку сјајне индустријске прошлости Панчева”.

Поставка у епилогу подсећа на градски конкурс и „изузетно квалитетна и иновативна награђена решења, остала само као идеја на папиру” (придодата каталогу изложбе) и пита „Да ли је најстарија пивара у региону заслужила овакву судбину?”