Среда, 17.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДАНАС ЈЕ СЕДМИ ЈУЛ

Како је почео устанак против фашизма

Народи Југославије – Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци и други! Ви сте били побеђени у рату али нисте покорени. Славне традиције борбе за правду и слободу ваших дедова не смеју бити заборављене. Сада је време да покажете да сте достојни потомци својих предака. Сада је куцнуо час да се дигнете сви као један у борбу против окупатора и њихових слугу. Не презајте ни пред каквим терором непријатеља... Створимо од наше државе опседну тврђаву за фашистичке освајаче.”  Ово је, између осталог стајало у Прогласу Комунистичке партије Југославије, који је упућен после седнице Политбироа ЦК КПЈ одржаног у Београду 4. јула 1941. године. На тој седници, одржаној само десетак дана после почетка операције „Барбароса” – напада нацистичке Немачке и њених савезника на Совјетски Савез, донета је одлука о устанку народа Југославије против окупатора. Због тога се у СФРЈ 4. јул деценијама обележавао као Дан борца.

Само три дана касније, у селу Бела Црква код Крупња дошло је до оружане акције Рађевачке чете Ваљевског партизанског одреда у којој су убијена двојица жандарма – Богдан Лончар и Миленко Браковић. Овај догађај, све до 2001. године обележаван је као Дан устанка народа Србије против фашизма, после чега су почела и његова оспоравања. Шта се 7. јула 1941. године у Белој Цркви заиста догодило?

Тога дана на верски празник Ивањдан у овом рађевачком селу одржан је вашар, на којем се сваке године окупљао велики број људи. Народ се окупио и тог дана али се, због ванредних прилика – окупације земље већина људи на молбу председника општине Средоја Кнежевића брзо разишла. Ипак, део људи је остао, а њима се после 16 часова прикључило двадесетак бораца Рађевачке чете Ваљевског партизанског одреда. Њих су предводили доктор Милош Пантић и Жикица Јовановић Шпанац, предратни револуционари из Ваљева. Они су, на платоу испред „Босине кафане” одржали говор у којем су позвали народ на оружани устанак и отпор против окупатора, после чега су се повукли из села. Прикључио им се и део младића који је био на вашару.

Док су они напуштали Белу Цркву на платоу су се појавила двојица жандарма, наредник Богдан Лончар и каплар Миленко Браковић, које је неко обавестио да су у село дошли наоружани људи који позивају на устанак. Они су окупљеном народу наредили да се одмах разиђе. У међувремену, до партизанске чете, која је била на излазу из села, дотрчао је један млађи мештанин и обавестио их да жандари растурају скуп и да се понашају грубо према народу. Тада се део бораца, предвођен Јовановићем и Пантићем вратио са намером да разоружа жандаре. Дошло је до оружаног обрачуна у којем су  жандарми убијени. Обојицу је, по свему судећи убио Жикица Јовановић. Он је, као и већина учесника Шпанског грађанског рата (због чега је и имао надимак Шпанац) носио два пиштоља на боковима, из којих је убио Лончара и Браковића. После убистава партизани су напустили село и наставили са оружаним акцијама. О овом догађају немачка команда из Шапца издала је следеће саопштење: „У понедељак 7. јула, у 17.30 часова појавило се у Белој Цркви двадесетак одметника, наоружаних једним митраљезом, пиштољима и пушкама, под командом лекара Милоша Пантића и покушали су да становништво наведу на оружани отпор против немачке посаде и на разарање немачких фабрика. Забранили су даљи рад у предузећу и запретили стрељањем. Два српска жандарма која су се ту нашла била су убијена.”

После рата Народна скупштина СР Србије је овај догађај прогласила за Дан устанка народа Србије, а првој прослави новог празника, одржаној јула 1945. присуствовао је и Јосип Броз Тито. На платоу на којем је дошло до оружане акције подигнут је спомен- комплекс са бистама народних хероја, а  зграда некадашње „Недељковића кафане” претворена је у спомен-музеј „7 јул”. Све до 2001. године овај датум био је и званични празник Републике Србије.

У последње две-три деценије овај догађај је некако скрајнут у други план, тако да већина младих данас и не зна шта се догодило 7. јула 1941. Међу историчарима, али и  политичарима постоје различита тумачења саме акције. За једне 7. јул представља истински почетак оружане борбе нашег народа против окупатора. Они сматрају да је срамота што тај датум више није званични празник Србије јер се тиме дистанцирамо од наше антифашистичке прошлости на коју морамо да будемо поносни. Жикицу Јовановића Шпанца (убијен 1942. у селу Радановци код Косјерића у сукобу са четницима Косте Пећанца) и доктора Милоша Пантића (убијен 1942. код Пријепоља у четничкој заседи) сматрају истинским херојима и родољубима.  Други, пак говоре да то није био истински почетак устанка, већ дан када је „Србин пуцао на Србина” што је био увод у грађански рат. Они истичу да жртве устаника нису били Немци већ двојица жандара (Лончар је био Личанин из околине Удбине који је избегао у Србију после стварања НДХ, а Браковић из околине Горњег Милановца) који су, као и пре рата само радили свој посао... Они истичу и да је КПЈ позвала на устанак тек после немачког напада на Совјетски Савез , а да је Дража Михаиловић, као вођа Равногорског покрета, отпор започео још два месеца раније, доласком на Равну гору...

Не улазећи у детаље ових расправа треба подсетити да је у лето 1941. године у западној Србији покренут масовни оружани устанак против окупатора чији су носиоци, све до почетка грађанског рата, односно до новембра 1941.   били и партизани и четници. Током ове акције, на краћи или дужи период ослобођени су Крупањ, Богатић, Лозница, Бајина Башта, Ужице, Пожега, Чачак, Горњи Милановац... Тада је у срцу окупиране Европе, у  време када је нацистичка Немачка била на врхунцу моћи створена велика слободна територија, касније позната као Ужичка република. Хитлер је морао да са других фронтова повуче две дивизије, постави генерала Франца Бемеа за заповедника Србије и почне са масовним стрељањима цивила да би отпор био сломљен. О суровости тих мера  говори и заповест генерала Бемеа у којој се каже „Безобзирне мере морају бити застрашујући пример који ће се за кратко време прочути по Србији. Ако овде не поступимо свим средствима и са највећом безобзирношћу наши ће се губици попети до неизмерности. Ваш је задатак да прокрстарите земљом којом се 1914. године у потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример који мора погодити читаво становништво...”

Тек када је после масовних одмазди и повлачења главнине партизанских (од којих је ускоро, највећим делом формирана Прва и Друга пролетерска бригада) и четничких снага у источну Босну прилике у Србији су се донекле смириле. Зато се, не улазећи у идеолошке расправе и тумачења појединих догађаја са правом може поставити питање – да ли смо ми занемарили свој огромни допринос антифашистичкој борби у Другом светском рату?

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Професор
Марксизам је (критичка) теорија капитализма, а не социјализма и комунизма.
Pravi profesor
Da je Marksizam, koji nije naučna teorija jer ne zadovoljava kriterijume za to, ostao na "kritici kapitalizma", od njega možda ne bi ni bilo toliko štete i miliona ljudskih žrtava. Da ste vi profesor znali bi da je Marksizam bio "uputstvo" za razvoj društva ka slabo definisanom "socijalizmu" i "komunizmu". Po toj nadriteoriji se ka tom "socijalizmu" mora ići nasiljem, ubijanjem i krvavom diktaturom. To su marksistički praktičari sa zadovoljstvom i bez izuzetka i radili. Klali i ubijali.
Продаја радне снаге
Марксово је откриће да у капитализму битну улогу игра универзалност тржишних односа. Ако неко може продати своју радну снагу, онда се практично све може продати: врлина, љубав, уверење, савест, знање итд. - кад је све постало предмет трговине. То је време опште корупције, свеопште продајности...
Лазар
На данашњи дан, 7 јула 1941, почео је братоубилачки рат који се 1945 године наставио искорењивањем свих лица, група, друштвених слојева и класа које су се супротстављале апсолутној диктатури комунистичке партије и остваривању пројеката бољшевичке утопије.
Маркс је "evergreen"
"Комунизам је решена загонетка историје, и зна да је он то решење" (К. Маркс).
Maratonci
Al ga je rešio, svaka mu čast!
Огледало
У своме делу "Капитал", Маркс је капиталистима дао огледало да виде какви су.
Прикажи још одговора
Maxim
Slava Partizanima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.