Валцер с Путином може да буде опасан по живот

Метафорички речено, бившу аустријску шефицу дипломатије Карин Кнајсл валцер с Путином на дан њеног венчања коштао је каријере. Суштински, појављивање руског председника у аустријском градићу у августу 2018. на свадби његове пријатељице и аустријског инвеститора Волфганга Мејлингера за економско-политичке либерале је било само слика стања у којем се тада налазила Аустрија: у канџама руског економског и политичког утицаја.

У уторак је „Вашингтон пост” открио да је Карин Кнајсл, министарка у влади Себастијана Курца, напустила земљу због претњи смрћу. У размени текстуалних порука с новинаром, Кнајслова је написала да не даје интервјуе и да је емигрирала из Аустрије због претњи смрћу, али није открила детаље. Ова вест се појавила у контексту истраживачког текста „Вашингтон поста” о откривању и хапшењу аустријског припадника безбедносних служби Егиста Ота, који је под оптужбом да је руководио тајним агентима у аустријској домаћој служби безбедности. Он је под истрагом и зато што је осумњичен да је продавао државне тајне Русији, као и да је давао информације о наводним непријатељима Кремља на Западу. Шездесетогодишњи От је сада постао симбол дубоког продора Русије у Аустрију, чланицу ЕУ, у политици и индустрији, али и обавештајној служби.

У једном периоду његовог деловања Министарство спољних послова је водила Карин Кнајсл, дипломата, академик и ауторка неколико књига, коју је као експерта у владу довела десничарска Слободарска партија, коалициони партнер од 2017. до 2019. године. Како наводе новинари америчког листа, у то време је Аустрија успоставила „посебно срдачне везе с Кремљом, шаљући чланове владе на службени пут 2017. на Крим који је три године раније анектирала Русија”.

Те 2019. године један од кључних политичко-медијских скандала био је избијање афере „Ибица” уз политички пад вицеканцелара и лидера Слободарске партије Аустрије Кристијана Штрахеа због трговине утицајем и веза с Русијом. Две године касније, после неколико неуспешних покушаја обарања, оставку је поднео и најмлађи канцелар Себастијан Курц, који је такође био гост на њеном венчању.

Избијањем рата у Украјини и увођењем санкција руским званичницима и фирмама, у Аустрији је поново покренуто истраживање питања руског утицаја. Што се тиче бише шефице дипломатије, она је у поруци навела да никад није чула за господина Ота, а „Вашингтон пост” је закључио да у истражним документима нема индиција да је Кнајслова била упозната с планом реорганизације службе, који је осујећен.

Она се нашла на удару критичара већ те 2018. године, јер је Путина позвала на венчање. Притом је он, уз пригодне поклоне, са собом довео хор Козака, који су додатно подигли атмосферу међу званицама. Током представљања своје књиге на престижном универзитету МГИМО у Москви у децембру 2019. године, на питање једног студента како је било плесати с Путином, она је одговорила да је Путин „стара школа” с „веома добрим манирима”. Он се, наиме, пре почетка плеса наклонио позивајући младу да заплешу.

„Увек је задовољство имати посла с господом која су савладала стару школу. Разговори с Владимиром Путином су ми веома драгоцени. Наравно, тај тренутак и тај плес су у јавности били двосмислено доживљени, то ми је јасно. Али могу само једно да вам саветујем: немојте бити опседнути само информацијама, чињеницама и књигама. Не смете заборавити да у животу постоје и друге ствари”, одговорила је Кнајслова.

Кад је прошле године бивша министарка изабрана у управни одбор руског нафтног гиганта „Росњефт”, критике на њен рачун су обновљене, али се она није обазирала на њих. Као познавалац блискоисточне геополитичке ситуације написала је и неколико колумни за „Раша тудеј”.

У мају ове године Европски парламент је великом већином усвојио резолуцију којом се ЕУ позива да санкционише Европљане који су и даље у одборима истакнутих руских фирми. Нагодбом политичких групација у Парламенту имена у резолуцији нису објављена, али су медији непрекидно вршили притисак именујући бившег немачког канцелара Герхарда Шредера и бившу министарку Аустрије Карин Кнајсл. Они су одбили да на самом почетку рата дају оставке, као што су учинили бивши европски, лидери попут Аустријанца Волфганга Шисела или Француза Франсоа Фијона. Шредер, који је за „Њујорк тајмс” одбацио тврдњу да Путин стоји иза наводног маскара у украјинској Бучи, на крају се после великих економско-политичких притисака ипак повукао. То је учинила и Карин Кнајсл у мају, али то очигледно у њеном случају није било довољно, па је вероватно под притиском истраге за шпијунажу и претњи смрћу – одлучила да напусти Аустрију.