Valcer s Putinom može da bude opasan po život

Metaforički rečeno, bivšu austrijsku šeficu diplomatije Karin Knajsl valcer s Putinom na dan njenog venčanja koštao je karijere. Suštinski, pojavljivanje ruskog predsednika u austrijskom gradiću u avgustu 2018. na svadbi njegove prijateljice i austrijskog investitora Volfganga Mejlingera za ekonomsko-političke liberale je bilo samo slika stanja u kojem se tada nalazila Austrija: u kandžama ruskog ekonomskog i političkog uticaja.

U utorak je „Vašington post” otkrio da je Karin Knajsl, ministarka u vladi Sebastijana Kurca, napustila zemlju zbog pretnji smrću. U razmeni tekstualnih poruka s novinarom, Knajslova je napisala da ne daje intervjue i da je emigrirala iz Austrije zbog pretnji smrću, ali nije otkrila detalje. Ova vest se pojavila u kontekstu istraživačkog teksta „Vašington posta” o otkrivanju i hapšenju austrijskog pripadnika bezbednosnih službi Egista Ota, koji je pod optužbom da je rukovodio tajnim agentima u austrijskoj domaćoj službi bezbednosti. On je pod istragom i zato što je osumnjičen da je prodavao državne tajne Rusiji, kao i da je davao informacije o navodnim neprijateljima Kremlja na Zapadu. Šezdesetogodišnji Ot je sada postao simbol dubokog prodora Rusije u Austriju, članicu EU, u politici i industriji, ali i obaveštajnoj službi.

U jednom periodu njegovog delovanja Ministarstvo spoljnih poslova je vodila Karin Knajsl, diplomata, akademik i autorka nekoliko knjiga, koju je kao eksperta u vladu dovela desničarska Slobodarska partija, koalicioni partner od 2017. do 2019. godine. Kako navode novinari američkog lista, u to vreme je Austrija uspostavila „posebno srdačne veze s Kremljom, šaljući članove vlade na službeni put 2017. na Krim koji je tri godine ranije anektirala Rusija”.

Te 2019. godine jedan od ključnih političko-medijskih skandala bio je izbijanje afere „Ibica” uz politički pad vicekancelara i lidera Slobodarske partije Austrije Kristijana Štrahea zbog trgovine uticajem i veza s Rusijom. Dve godine kasnije, posle nekoliko neuspešnih pokušaja obaranja, ostavku je podneo i najmlađi kancelar Sebastijan Kurc, koji je takođe bio gost na njenom venčanju.

Izbijanjem rata u Ukrajini i uvođenjem sankcija ruskim zvaničnicima i firmama, u Austriji je ponovo pokrenuto istraživanje pitanja ruskog uticaja. Što se tiče biše šefice diplomatije, ona je u poruci navela da nikad nije čula za gospodina Ota, a „Vašington post” je zaključio da u istražnim dokumentima nema indicija da je Knajslova bila upoznata s planom reorganizacije službe, koji je osujećen.

Ona se našla na udaru kritičara već te 2018. godine, jer je Putina pozvala na venčanje. Pritom je on, uz prigodne poklone, sa sobom doveo hor Kozaka, koji su dodatno podigli atmosferu među zvanicama. Tokom predstavljanja svoje knjige na prestižnom univerzitetu MGIMO u Moskvi u decembru 2019. godine, na pitanje jednog studenta kako je bilo plesati s Putinom, ona je odgovorila da je Putin „stara škola” s „veoma dobrim manirima”. On se, naime, pre početka plesa naklonio pozivajući mladu da zaplešu.

„Uvek je zadovoljstvo imati posla s gospodom koja su savladala staru školu. Razgovori s Vladimirom Putinom su mi veoma dragoceni. Naravno, taj trenutak i taj ples su u javnosti bili dvosmisleno doživljeni, to mi je jasno. Ali mogu samo jedno da vam savetujem: nemojte biti opsednuti samo informacijama, činjenicama i knjigama. Ne smete zaboraviti da u životu postoje i druge stvari”, odgovorila je Knajslova.

Kad je prošle godine bivša ministarka izabrana u upravni odbor ruskog naftnog giganta „Rosnjeft”, kritike na njen račun su obnovljene, ali se ona nije obazirala na njih. Kao poznavalac bliskoistočne geopolitičke situacije napisala je i nekoliko kolumni za „Raša tudej”.

U maju ove godine Evropski parlament je velikom većinom usvojio rezoluciju kojom se EU poziva da sankcioniše Evropljane koji su i dalje u odborima istaknutih ruskih firmi. Nagodbom političkih grupacija u Parlamentu imena u rezoluciji nisu objavljena, ali su mediji neprekidno vršili pritisak imenujući bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera i bivšu ministarku Austrije Karin Knajsl. Oni su odbili da na samom početku rata daju ostavke, kao što su učinili bivši evropski, lideri poput Austrijanca Volfganga Šisela ili Francuza Fransoa Fijona. Šreder, koji je za „Njujork tajms” odbacio tvrdnju da Putin stoji iza navodnog maskara u ukrajinskoj Buči, na kraju se posle velikih ekonomsko-političkih pritisaka ipak povukao. To je učinila i Karin Knajsl u maju, ali to očigledno u njenom slučaju nije bilo dovoljno, pa je verovatno pod pritiskom istrage za špijunažu i pretnji smrću – odlučila da napusti Austriju.