„Благослови” Бранислава Матића

Бранислав Матић, после „Острва” и „Хиперборејског летописа", објавио је и трећу збирку песама „Благослови”, која је јуче представљена у Српској књижевној задрузи.

Говорећи о Матићевој поезији, Маја Стокин је указала на песникову нераскидиву везу са завичајем, која је урођена и усађена.

„Она живи у окамењеним сликама чије обрисе време не може да наруши. Тишину и спокој у атмосфери песме благо ремети једино шум Дрине и песма камена. И дечак и човек, за време трајања свог земног живота ослушкују само глас који рађа песму завичајну. Без гласа славуја, сојке и крагуја, гора би одавно занемела од толике смрти. Све имагинације у Матићевој поезији копају по дубини душе, владају историјом, траже оно првобитно и глачају оно вечно,” рекла је Стокин.

Јован Пејчић, цитирајући стих „знаш ли ти, синко, чијим кораком корачаш", рекао је да је одговор родољуби, да га ткају повест и памћење, српска предања и легенде, непролазни мит слободе - ауторов породични као свенародни родослов, и обрнуто.