„Blagoslovi” Branislava Matića

Branislav Matić, posle „Ostrva” i „Hiperborejskog letopisa", objavio je i treću zbirku pesama „Blagoslovi”, koja je juče predstavljena u Srpskoj književnoj zadruzi.

Govoreći o Matićevoj poeziji, Maja Stokin je ukazala na pesnikovu neraskidivu vezu sa zavičajem, koja je urođena i usađena.

„Ona živi u okamenjenim slikama čije obrise vreme ne može da naruši. Tišinu i spokoj u atmosferi pesme blago remeti jedino šum Drine i pesma kamena. I dečak i čovek, za vreme trajanja svog zemnog života osluškuju samo glas koji rađa pesmu zavičajnu. Bez glasa slavuja, sojke i kraguja, gora bi odavno zanemela od tolike smrti. Sve imaginacije u Matićevoj poeziji kopaju po dubini duše, vladaju istorijom, traže ono prvobitno i glačaju ono večno,” rekla je Stokin.

Jovan Pejčić, citirajući stih „znaš li ti, sinko, čijim korakom koračaš", rekao je da je odgovor rodoljubi, da ga tkaju povest i pamćenje, srpska predanja i legende, neprolazni mit slobode - autorov porodični kao svenarodni rodoslov, i obrnuto.