Торијевци трагају за новим херојем нације

Влада Бориса Џонсона је коначно пала. Игра је завршена. Напокон одлази. Испратисмо и ми нашег Трампа. Овакви наслови на првим странама и у коментарима водеће светске штампе говоре у каквој атмосфери је функционисао кабинет одлазећег британског премијера дуго пре него што ће се десити крах. Џонсонова оставка која наилази на коментар „напокон иде” говори да је овај тренутак дуго ишчекиван и међу члановима његове странке и кабинета. Чак је и историјски успех од пре три године, кад је обезбедио убедљиву победу на општим изборима, заборављен под притиском грешака, скандала, афера, непромишљених изјава, импровизације, жонглирања човека који је по свему био супротан ономе што је у јавности представљала појава британског премијера. Британци су оставку изнуђену унутрашњим притисцима дочекали речима: „Трудио се да изиграва Черчила, али велика је разлика између копије и оригинала”, „Његов одлазак је нешто најбоље што је икад урадио за УК”, „Збогом, и нећеш нам недостајати”, „Штета за Кери, тек што је завршила реновирање резиденције”.

Његов кабинет задао му је кобни ударац образложивши да га је оборио властити неморал, иако га је то и довело у Даунинг стрит. Раније им није сметао амбијент у којем је Џонсон функционисао, а који се никад није мењао и који му је својевремено доносио изузетну популарност. Његов стил познат је још из времена док је био новинар, потом градоначелник и перјаница брегзита. Управо то што се зна ко је Џонсон, који је пре само месец дана прошао гласање о неповерењу због афера које су постале бајате, указује да изнуђена оставка има другу страну медаље. С тим у вези издвојио се занимљив коментар у западној штампи, који, парафразирано, гласи: Долази зима дуга и хладна, а Џонсон и његови кућни љубимци (мисли се на чланове кабинета који су поднели оставке) неће бити ту да одговарају на неугодна питања. Џонсон је у свом маниру већ Терези Меј препустио „врућ кромпир” након што је Дејвид Камерон због брегзита поднео оставку. Притајио се док је она пролазила „топлог зеца”, а потом је преузео палицу. Други су, пак, приметили да је фокусираност, одлучност и особине какве треба да има премијер једини пут показао кад је први отишао у Кијев да искаже љубав Зеленском и истакне се, али се убрзо спотакао.

Изузев спекулација, међу дубљим поводима лежи и инфлација, која сада износи чак 9,1 одсто, што се не памти још од осамдесетих година прошлог века. Место челника странке и самим тим премијера остаје упражњено, а око фотеље попут гладних ајкула круже управо они који су му први задали ударац. Надметање за новог лидера креће и биће завршено током лета, а та особа биће именована за шефа владе до страначке конвенције у октобру.

Конзервативци настављају да владају. Ванредни избори нису потребни, иако их из својих интереса траже лабуристи и шкотска влада, а Џонсоновог наследника бираће на гласању чланови странке, како је и до сада био случај, последњи пут с Терезом Меј и Борисом Џонсоном. Министарка спољних послова, која је ових дана понављала да је беспоговорно и 100 одсто уз Џонсона, у врху је тих кандидата. Ту су и бивши министар финансија Риши Сунак и Саид Џавид, који су оставкама један за другим у року од десет минута одмотали клупко. Британске кладионице дивљају и изгледи играча се мењају, а тренутно се „добро котира” министар одбране Бен Волас, који је најпопуларнији у странци захваљујући свом односу према украјинској кризи. Помиње се и свежи министар финансија Надим Захави, кога је Џонсон у уторак поставио уместо Сунака. Џереми Хант, бивши министар спољних послова, истиче да његова амбиција да постане премијер није нестала. У игри су малтене сви министри који су у 24 сата, током уторка и среде, Џонсону окренули леђа. Штавише, сваки конзервативни посланик може да се кандидује под условом да добије подршку најмање осам колега. У странци ће бити одржане серије гласања све до круга кад ће се елиминацијом доћи до два кандидата које би, супротно Џонсону, требало да красе етика и интегритет.

Ко год да постане премијер, криза британске владе неће бити решена, јер није обитавала само у једном човеку. Џонсон одлази, али штета остаје. Проблеми се продубљују, а земљи је неопходан нови приступ, способност да се носи с чињеницом да је далеко сиромашнија него што делује. Национална валута је пала, а трошкови живота ће и даље расти.