Torijevci tragaju za novim herojem nacije

Vlada Borisa Džonsona je konačno pala. Igra je završena. Napokon odlazi. Ispratismo i mi našeg Trampa. Ovakvi naslovi na prvim stranama i u komentarima vodeće svetske štampe govore u kakvoj atmosferi je funkcionisao kabinet odlazećeg britanskog premijera dugo pre nego što će se desiti krah. Džonsonova ostavka koja nailazi na komentar „napokon ide” govori da je ovaj trenutak dugo iščekivan i među članovima njegove stranke i kabineta. Čak je i istorijski uspeh od pre tri godine, kad je obezbedio ubedljivu pobedu na opštim izborima, zaboravljen pod pritiskom grešaka, skandala, afera, nepromišljenih izjava, improvizacije, žongliranja čoveka koji je po svemu bio suprotan onome što je u javnosti predstavljala pojava britanskog premijera. Britanci su ostavku iznuđenu unutrašnjim pritiscima dočekali rečima: „Trudio se da izigrava Čerčila, ali velika je razlika između kopije i originala”, „Njegov odlazak je nešto najbolje što je ikad uradio za UK”, „Zbogom, i nećeš nam nedostajati”, „Šteta za Keri, tek što je završila renoviranje rezidencije”.

Njegov kabinet zadao mu je kobni udarac obrazloživši da ga je oborio vlastiti nemoral, iako ga je to i dovelo u Dauning strit. Ranije im nije smetao ambijent u kojem je Džonson funkcionisao, a koji se nikad nije menjao i koji mu je svojevremeno donosio izuzetnu popularnost. Njegov stil poznat je još iz vremena dok je bio novinar, potom gradonačelnik i perjanica bregzita. Upravo to što se zna ko je Džonson, koji je pre samo mesec dana prošao glasanje o nepoverenju zbog afera koje su postale bajate, ukazuje da iznuđena ostavka ima drugu stranu medalje. S tim u vezi izdvojio se zanimljiv komentar u zapadnoj štampi, koji, parafrazirano, glasi: Dolazi zima duga i hladna, a Džonson i njegovi kućni ljubimci (misli se na članove kabineta koji su podneli ostavke) neće biti tu da odgovaraju na neugodna pitanja. Džonson je u svom maniru već Terezi Mej prepustio „vruć krompir” nakon što je Dejvid Kameron zbog bregzita podneo ostavku. Pritajio se dok je ona prolazila „toplog zeca”, a potom je preuzeo palicu. Drugi su, pak, primetili da je fokusiranost, odlučnost i osobine kakve treba da ima premijer jedini put pokazao kad je prvi otišao u Kijev da iskaže ljubav Zelenskom i istakne se, ali se ubrzo spotakao.

Izuzev spekulacija, među dubljim povodima leži i inflacija, koja sada iznosi čak 9,1 odsto, što se ne pamti još od osamdesetih godina prošlog veka. Mesto čelnika stranke i samim tim premijera ostaje upražnjeno, a oko fotelje poput gladnih ajkula kruže upravo oni koji su mu prvi zadali udarac. Nadmetanje za novog lidera kreće i biće završeno tokom leta, a ta osoba biće imenovana za šefa vlade do stranačke konvencije u oktobru.

Konzervativci nastavljaju da vladaju. Vanredni izbori nisu potrebni, iako ih iz svojih interesa traže laburisti i škotska vlada, a Džonsonovog naslednika biraće na glasanju članovi stranke, kako je i do sada bio slučaj, poslednji put s Terezom Mej i Borisom Džonsonom. Ministarka spoljnih poslova, koja je ovih dana ponavljala da je bespogovorno i 100 odsto uz Džonsona, u vrhu je tih kandidata. Tu su i bivši ministar finansija Riši Sunak i Said Džavid, koji su ostavkama jedan za drugim u roku od deset minuta odmotali klupko. Britanske kladionice divljaju i izgledi igrača se menjaju, a trenutno se „dobro kotira” ministar odbrane Ben Volas, koji je najpopularniji u stranci zahvaljujući svom odnosu prema ukrajinskoj krizi. Pominje se i sveži ministar finansija Nadim Zahavi, koga je Džonson u utorak postavio umesto Sunaka. Džeremi Hant, bivši ministar spoljnih poslova, ističe da njegova ambicija da postane premijer nije nestala. U igri su maltene svi ministri koji su u 24 sata, tokom utorka i srede, Džonsonu okrenuli leđa. Štaviše, svaki konzervativni poslanik može da se kandiduje pod uslovom da dobije podršku najmanje osam kolega. U stranci će biti održane serije glasanja sve do kruga kad će se eliminacijom doći do dva kandidata koje bi, suprotno Džonsonu, trebalo da krase etika i integritet.

Ko god da postane premijer, kriza britanske vlade neće biti rešena, jer nije obitavala samo u jednom čoveku. Džonson odlazi, ali šteta ostaje. Problemi se produbljuju, a zemlji je neophodan novi pristup, sposobnost da se nosi s činjenicom da je daleko siromašnija nego što deluje. Nacionalna valuta je pala, a troškovi života će i dalje rasti.