Уметници спајају Нови Сад и Темишвар

Нови Сад – Полазећи од уверења да су музеји тврђаве мира и мостови који спајају и уједињују, Галерија Матице српске у Новом Саду и Национални уметнички музеј у Темишвару реализовали су необичну изложбу. У изложби „Паралеле. Нови Сад/Темишвар”, две установе културе спојиле су своје богате колекције и направиле паралеле међу уметницима, темама, идејама и уметничким визијама некадашњег заједничког културног простора.

„Паралеле” откривају због чега у обе колекције постоји чувени ауто-портрет у кафани Стевана Алексића, која је сличност између Саве Текелије и Жигмонда Ормоша и шта то спаја Нови Сад и Темишвар.

Изложба, која је свечано отворена у петак у Галерији Матице српске, одвија се у склопу програмског лука „Тврђава мира” Европске престонице културе и траје до 4. септембра.

Како наводе у галерији, Нови Сад и Темишвар су 2016. године освојили престижне титуле Европске престонице културе, које додељује Европска комисија за културу. Отуда су се Национални уметнички музеј и Галерија Mатице српске препознали као чувари националног уметничког блага и музеји који делом имају заједничку историју и сличне визије о улози музеја у савременом друштву.

Две збирке имале су необично упоредиве историје које се лако могу видети у личностима њихових оснивача, у уметницима, односно уметничким делима која су они сакупљали. Обе збирке основане су половином 19. века из иницијалних завештања две изузетне индивидуе, два велика добротвора и светионика доба просветитељства – Саве Текелије (1761‒1842) и Жигмонда Ормоша (1813‒1894), а потекле су из угледних научних друштава.

На тим основама створена је јединствена изложба – колекција имагинарног музеја Eвропске престонице културе, која потврђује снажне историјске везе два града, сличности друштвених прилика и уметничког простора у којем су се развијали током 18, 19. и 20. века.

Изложбу чини шездесет уметничких дела међу којима су иконе, портрети, пејзажи, мртве природе и апстрактне композиције уметника попут Стефана Тенецког, Теодора Илића Чешљара, Павела Петровића, Константина Данила, Стевана Алексића, Уроша Предића, Зоре Петровић и Васе Поморишца. Ширина мотивског репертоара одражава широку идејну основу обухваћену насловом изложбе. У реализацију изложбе укључена је и Ризница Српске православне епархије темишварске као црквено-уметничка збирка која баштини значајна ликовна дела и представља спону српске и румунске културе.

У колекцијама Националног уметничког музеја, Ризнице Српске православне епархије темишварске и Галерије Матице српске налазе се дела која најдиректније сведоче о томе да су ова два града у прошлости припадала јединственом културном контексту под окриљем Хабзбуршке монархије и Карловачке митрополије. Поводи настанка ових дела, као и њихове међусобне везе се разликују, што иде у прилог могућности препознавања истовременог постојања различитих паралела међу њима. Изложбу идејно заокружују дела настала након 1918. године од када се, услед друштвено-политичких околности, Нови Сад и Темишвар више не налазе унутар једне државе.

После готово век и по постојања, ови угледни музеји су прерасли у амблеме својих градова. Због тога обе ове установе имају кључну улогу у промоцији титуле европских престоница културе која је њиховим градовима истовремено додељена.

Ауторски тим изложбе чине кустоскиње две установе др Александра Человски и Михаела Иримеску. Изложбу прати каталог на српском, румунском и енглеском језику са текстовима проф. др Јелене Тодоровић, Виктора Александру Бабушчака и др Александре Человски.