Понедељак, 28.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уметници спајају Нови Сад и Темишвар

У изложби отвореној у Галерији Матице српске, две установе културе спојиле су своје богате колекције и направиле паралеле међу уметницима некадашњег заједничког културног простора
Ауто-портрет Стевана Алексића у кафани, око 1919. године

Нови Сад – Полазећи од уверења да су музеји тврђаве мира и мостови који спајају и уједињују, Галерија Матице српске у Новом Саду и Национални уметнички музеј у Темишвару реализовали су необичну изложбу. У изложби „Паралеле. Нови Сад/Темишвар”, две установе културе спојиле су своје богате колекције и направиле паралеле међу уметницима, темама, идејама и уметничким визијама некадашњег заједничког културног простора.

„Паралеле” откривају због чега у обе колекције постоји чувени ауто-портрет у кафани Стевана Алексића, која је сличност између Саве Текелије и Жигмонда Ормоша и шта то спаја Нови Сад и Темишвар.

Изложба, која је свечано отворена у петак у Галерији Матице српске, одвија се у склопу програмског лука „Тврђава мира” Европске престонице културе и траје до 4. септембра.

Како наводе у галерији, Нови Сад и Темишвар су 2016. године освојили престижне титуле Европске престонице културе, које додељује Европска комисија за културу. Отуда су се Национални уметнички музеј и Галерија Mатице српске препознали као чувари националног уметничког блага и музеји који делом имају заједничку историју и сличне визије о улози музеја у савременом друштву.

Две збирке имале су необично упоредиве историје које се лако могу видети у личностима њихових оснивача, у уметницима, односно уметничким делима која су они сакупљали. Обе збирке основане су половином 19. века из иницијалних завештања две изузетне индивидуе, два велика добротвора и светионика доба просветитељства – Саве Текелије (1761‒1842) и Жигмонда Ормоша (1813‒1894), а потекле су из угледних научних друштава.

На тим основама створена је јединствена изложба – колекција имагинарног музеја Eвропске престонице културе, која потврђује снажне историјске везе два града, сличности друштвених прилика и уметничког простора у којем су се развијали током 18, 19. и 20. века.

Изложбу чини шездесет уметничких дела међу којима су иконе, портрети, пејзажи, мртве природе и апстрактне композиције уметника попут Стефана Тенецког, Теодора Илића Чешљара, Павела Петровића, Константина Данила, Стевана Алексића, Уроша Предића, Зоре Петровић и Васе Поморишца. Ширина мотивског репертоара одражава широку идејну основу обухваћену насловом изложбе. У реализацију изложбе укључена је и Ризница Српске православне епархије темишварске као црквено-уметничка збирка која баштини значајна ликовна дела и представља спону српске и румунске културе.

Ауто-портрет Стевана Алексића у кафани, око 1904. (Фотографије Галерија Матице српске)

У колекцијама Националног уметничког музеја, Ризнице Српске православне епархије темишварске и Галерије Матице српске налазе се дела која најдиректније сведоче о томе да су ова два града у прошлости припадала јединственом културном контексту под окриљем Хабзбуршке монархије и Карловачке митрополије. Поводи настанка ових дела, као и њихове међусобне везе се разликују, што иде у прилог могућности препознавања истовременог постојања различитих паралела међу њима. Изложбу идејно заокружују дела настала након 1918. године од када се, услед друштвено-политичких околности, Нови Сад и Темишвар више не налазе унутар једне државе.

После готово век и по постојања, ови угледни музеји су прерасли у амблеме својих градова. Због тога обе ове установе имају кључну улогу у промоцији титуле европских престоница културе која је њиховим градовима истовремено додељена.

Ауторски тим изложбе чине кустоскиње две установе др Александра Человски и Михаела Иримеску. Изложбу прати каталог на српском, румунском и енглеском језику са текстовима проф. др Јелене Тодоровић, Виктора Александру Бабушчака и др Александре Человски.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.