Еволуција и религија

У прилогу „Већина великих научника била је религиозна” објављеном 4. јула у рубрици Међу нама, господин Драган Станковић скоро да је већи део прилога посветио страдању вештица него научницима за које наводи да су кроз читаву историју били искрени верници цркава народа из којег су потекли. Са скромним познавањем учења монотеистичких религија може се закључити да она знатним делом добрано противрече природним законима. Та противречност још је израженија у многобожачким веровањима пре настанка религија.

Ако пратимо ток наше еволуције, следи да се хомосапиенс одвојио од најближих сродника који имају само рептилски (подсвесни – аутономни) део мозга, а кроз еволуцију му се развио други – прозенцефал, свесни део. По мишљењу неких научника, то је реализовано захваљујући коришћењу у исхрани куване хране и поседовању копија гена амилазе. По Данијелу Големану, наш мозак има два полунезависна, претежно раздвојена ментална система. Правимо ли аналогију с данашњим рачунарима, чији софтвер је смештен у меморији која се зове РОМ, код нас би то био тај свесни део.

Меморију коју нам је обезбедила еволуција требало је испунити „софтвером”. Из најраније доступних веровања наших предака није тешко закључити њихово драстично одступање од природних закона који владају на планети Земљи. Након њих, монотеистичке религије су се потврдиле као прикладнији „софтвер” за тај свесни део нашег мозга.

Др П. Петровић,
Бањалука