Бела, сива и црна корупција

Најмање корупције има у Данској, а највише у Сомалији. Србија је на 91. месту са средњим нивоом корупције. То је много боље место него почетком двехиљадитих година, када је стање било катастрофално, каже др Ратомир Антоновић са факултета „Константин Велики” у Нишу. Наглашава да су од тада учињени знатни помаци у обрачуну са овом врстом криминала, пре свега захваљујући Агенцији за спречавање корупције, али и изменама закона и оснивању специјализованих правосудних институција.

– Када је уведена обавеза пријаве имовине агенцији, којом су обухваћени носиоци јавних функција на републичком, градском, покрајинском и општинском нивоу, настала је права најезда „сиромашних” државних функционера, који на своје име нису имали апсолутно ништа – ни покретну ни непокретну имовину, ни штедне улоге ни акције у фирмама. На први поглед се стекао утисак да су то све они који живе по супружничким и родитељским становима, возе се градским превозом и живе скромно од својих функционерских плата – подсећа Антоновић.

Због тога је проширен круг пријаве имовине повезаних лица – брачних и ванбрачних другова и деце. Грешка је, наводи, што није обухваћена и имовина родитеља и побочних сродника у првом степену сродства, јер је тиме и даље остављена могућност непријављивања реалних имовинских карата и дата је прилика маскирања истинитог материјалног статуса функционера.

Током 2020. године Агенција за спречавање корупције утврдила је повреду закона јавних функционера у 71 случају акумулације две или више јавних функција, а 54 функционера затечена су у сукобу интереса и непотизму. У 17 случајева је наређен престанак друге јавне функције, изречено је 40 мера упозорења и 10 препорука за разрешење са јавне функције. То су претежно били функционери јединица локалне самоуправе – један градоначелник, четири председника општина, један председник скупштине општине, два члана општинских већа, пет функционера који обављају функције у систему образовања и васпитања и један јавни функционер из здравствене установе.

– На територији Србије влада посебан облик корупције, а то је политичка, која подразумева употребу моћи од стране политичких моћника у сврху стицања противправне имовинске користи за себе или другог – каже др Антоновић.

Заједно са политичком корупцијом јављају се и трговина утицајем, прекорачење овлашћења, уцена и проневера. Због различитих појавних облика, корупција се данас дели на белу, сиву и црну.

– Бела корупција је у народу познатија и као непотизам, што значи давање одређених привилегија по рођачкој, кумовској, земљачкој или сличној линији. Може да представља ситно давање предности, а може да буде и основ за много крупније злоупотребе државних позиција и трошење средстава из буџета, привилеговање читавих фирми и предузећа у поступцима јавних набавки, злоупотреба са тендерским документима – наводи др Антоновић, који је недавно о овој теми говорио на саветовању кривичара на Златибору.

Сива корупција је међусобно зависан однос по принципу „услуга за услугу”. Уместо класичне наплате одређене услуге, код сиве корупције се незаконита услуга не наплаћује новцем, већ се захтева друга незаконита услуга. Тако се ствара читав ланац недопуштених радњи.

– Црна корупција је пружање услуге за новчану надокнаду, дакле за мито. Даје се ономе ко ужива друштвену, политичку или неку другу фактичку моћ да учини оно што би иначе морао или оно што не би смео, али такође и да не учини оно што би морао. Ова корупција у класичном смислу је најраспрострањенија и представља један од кључних извора незаконитог новца стеченог из коруптивне радње – објашњава др Ратомир Антоновић.

Указује на још један облик корупције који се зове пантофлажа, а значи коришћење у приватном послу познанстава и веза које је особа остварила док је обављала неку јавну функцију.

– Пантофлер је онај који одлази са јавне функције ради запослења у приватном сектору, али је својим деловањем у време обављања јавне функције на различите начине погодовао свом новом послодавцу, или му предавао и продавао информације и знања које је стекао вршећи јавну функцију, а које најчешће представљају државну, службену или пословну тајну – наводи др Антоновић.

Напомиње да је корупција стара колико и само човечанство. Била је присутна и код старих Грка и Римљана. Према савременој дефиницији Светске банке, корупција је „злоупотреба јавних овлашћења за приватну корист”. Аристотел, Платон, Монтескје и Полибије говорили су да корупција представља процес кварења власти. Она је владавину у јавном интересу претворила у владавину зарад личних интереса, а стварају је и подстичу морално лоши и неподобни људи.

– Увек ће пронаћи начин да изиграју прописе, да ураде нешто мимо закона и остваре корист. Зато се морају јачати механизми одбране друштва од корупције не само репресивним мерама већ и подизањем животног стандарда чиновника, просветних радника, лекара, полицајаца, судија и других који се неретко полакоме за узимање ситне корупције и који најчешће због тога и буду процесуирани. Највећи генератор корупције је у политици и такву корупцију махом штите носиоци највиших политичких функција. Зато и не треба да чуди зашто јој се тако тешко стаје на пут и зашто она представља озбиљан и скоро нерешив проблем – закључује др Ратомир Антоновић.

Сматра да су нереалне идеје о искорењивању корупције, али да треба стремити ка томе да се она сведе на разумну меру.

 Двадесет казни затвора и 70 ослобађајућих пресуда

За коруптивна кривична дела против привреде и службене дужности, Виши суду Београду је у току 2020. године у десет предмета изрекао затворску казну, док је у 34 случаја дошло до ослобађајуће пресуде. За злоупотребу службене дужности донето је шест осуђујућих, од којих су пет са казном затвора, и 33 ослобађајуће пресуде. За примање мита изречено је пет затворских казни, док су за давање мита донете три ослобађајуће пресуде, наводи др Антоновић.

Кривични законик инкриминише корупцију кроз корпус кривичних дела против службене дужности и против привреде – примање и давање мита, трговина утицајем, злоупотреба службеног положаја, превара у служби, проневера, злоупотреба положаја одговорног лица, злоупотреба у вези са јавним набавкама, злоупотреба у поступку приватизације и закључивање рестриктивних споразума.