Екологија чува каменоломе

Уређење и вађење камена из каменолома Кишњева глава и Сребро, који се налазе на Фрушкој гори, изгледа да компанији "Алас Раковац", која послује у оквиру "Асамер" групе, неће ићи тако лако. Како се чуло приликом посете београдских и новосадских новинара овој компанији у Аустрији, која је од надлежних министарстава затражила потребне дозволе, на пут им је стала брига за очување животне средине. На упозоравање новинара да, према закону донетом почетком деведесетих година, вађење камена у националном парку другог степена није дозвољено, представници ове компаније тврдили су да ће најгоре решење бити ако некадашњи копови остану отворени и необезбеђени.

– Према српским законима, рекултивација, односно сређивање каменолома и "довођење" биљног и животињског света на Фрушкој гори мора да се уради. Без економског интереса, односно без вађења камена, нама се то не исплати. И у Аустрији смо у почетку имали проблеме са еколошким покретима, али смо их разуверили нашим радом. Оно што смо постигли у Чешкој, Словачкој и другим земљама Европе, показује да је могуће помирити интересе очувања животне средине, грађана, државе и истовремено задовољити и економске интересе наше компаније – казао је Маркус Богдановић, председник "Асамер Србија".

Држава Србија је обавезала "Алас Раковац" да обави рекултивацију, због чега је ова компанија у те сврхе положила гаранцију у висини од 1,6 милиона евра за Кишњеву главу. У овој аустријској фирми су додали да су спремни да по одобрењу пројеката положе и другу гаранцију за Сребро, у висини од још 2,6 милиона евра. Пошто су открили своје намере, новинаре из Србије повели су на бивши аустријски коп шљунка Регау, у близини Салцбурга, да виде како рекултивација изгледа у пракси.

Место на коме се некада налазила рупа дубока тридесетак метара сада прекрива бистра језерска вода. Фудбалски и тениски терени и читав комплекс су после рекултивације поверени на управљање локалној заједници. Домаћини су објаснили да сличне намере имају и на Фрушкој гори, али после прибављања потребних одобрења за пројекте под називом "Главни пројекат трајног затварања" и "Пројекат рекултивације и просторног уређења". Такозвана рекултивација подразумева да се и на месту бивших рудника Раковац за неколико година нађе зеленило, језеро и плажа.

Не треба заборавити да се у овим рудницима налази најквалитетнији камен за изградњу путева у нашој земљи. Компанија "Асамер" је, како кажу њени представници, у пријатељским односима са фирмом "Алпина Мајридер", која је са шпанским "ФЦЦ Констракшном" добила концесију за изградњу аутопута Хоргош – Пожега. Некада су ове две аустријске компаније чак заједно наступале у иностранству под именом "Алас". Иако је "Алпина Мајридер" одавно напустила "Асамер", стари назив је задржан, а фирме су остале у добрим односима. Ипак, у "Асамеру" су истакли да ове две чињенице не треба доводити у везу.

Приликом посете српских новинара представници ове фирме истакли су и то да је реч о породичној компанији која је основана још 1959. године и да успешно послује на тржиштима широм Европе и запошљава више од пет хиљада људи. Иако је то широј јавности непознато, у Србији је "Асамер" присутан још од 2001. године, када је са француским партнером купио Беочинску фабрику цемента.

До сада је у нашу земљу ова компанија уложила 65 милиона евра, од чега је за Раковачке руднике потрошено безмало осам милиона евра. "Асамер" је у Србији купио "Зорка керамику" и "Зорка опеку" и, како кажу, имају у плану и нова улагања.

-----------------------------------------------------------

Недостаје документација

Копање камена на Лединачком језеру прекинуто је док не стигне одобрење из Министарства за заштиту животне средине. У овој надлежној институцији истичу да је Управи за заштиту животне средине инвеститор "Војводина пут" АД, рудници неметала Раковац – Нови Сад, доставиo Пројекат техничке рекултивације и просторног уређења површинског копа "Кишњева глава" још 6. априла прошле године.

– Прегледом пројекта и обиласком локације уочени су недостаци техничке природе, на основу којих су носиоцу пројекта достављене примедбе да допуни документацију. Исправљен и дорађен пројекат требало је поново доставити министарству у року од 60 дана од дана пријема дописа. Инвеститор се огласио тек крајем новембра са молбом за продужење рока – кажу у Министарству за заштиту животне средине.

Још неколико пута је, кажу надлежни, затражена допуна документације. Дорађен пројекат, по трећи пут стигао је на адресу ове државне институције у јулу ове године на поновно разматрање. Комисија је констатовала да инвеститор није у потребној мери поступио сходно примедбама и сугестијама изнетим у извештају Техничке комисије. Из тих разлога пројекат је потребно поново дорадити према наведеним коментарима и закључцима.