Ekologija čuva kamenolome

Uređenje i vađenje kamena iz kamenoloma Kišnjeva glava i Srebro, koji se nalaze na Fruškoj gori, izgleda da kompaniji "Alas Rakovac", koja posluje u okviru "Asamer" grupe, neće ići tako lako. Kako se čulo prilikom posete beogradskih i novosadskih novinara ovoj kompaniji u Austriji, koja je od nadležnih ministarstava zatražila potrebne dozvole, na put im je stala briga za očuvanje životne sredine. Na upozoravanje novinara da, prema zakonu donetom početkom devedesetih godina, vađenje kamena u nacionalnom parku drugog stepena nije dozvoljeno, predstavnici ove kompanije tvrdili su da će najgore rešenje biti ako nekadašnji kopovi ostanu otvoreni i neobezbeđeni.

– Prema srpskim zakonima, rekultivacija, odnosno sređivanje kamenoloma i "dovođenje" biljnog i životinjskog sveta na Fruškoj gori mora da se uradi. Bez ekonomskog interesa, odnosno bez vađenja kamena, nama se to ne isplati. I u Austriji smo u početku imali probleme sa ekološkim pokretima, ali smo ih razuverili našim radom. Ono što smo postigli u Češkoj, Slovačkoj i drugim zemljama Evrope, pokazuje da je moguće pomiriti interese očuvanja životne sredine, građana, države i istovremeno zadovoljiti i ekonomske interese naše kompanije – kazao je Markus Bogdanović, predsednik "Asamer Srbija".

Država Srbija je obavezala "Alas Rakovac" da obavi rekultivaciju, zbog čega je ova kompanija u te svrhe položila garanciju u visini od 1,6 miliona evra za Kišnjevu glavu. U ovoj austrijskoj firmi su dodali da su spremni da po odobrenju projekata polože i drugu garanciju za Srebro, u visini od još 2,6 miliona evra. Pošto su otkrili svoje namere, novinare iz Srbije poveli su na bivši austrijski kop šljunka Regau, u blizini Salcburga, da vide kako rekultivacija izgleda u praksi.

Mesto na kome se nekada nalazila rupa duboka tridesetak metara sada prekriva bistra jezerska voda. Fudbalski i teniski tereni i čitav kompleks su posle rekultivacije povereni na upravljanje lokalnoj zajednici. Domaćini su objasnili da slične namere imaju i na Fruškoj gori, ali posle pribavljanja potrebnih odobrenja za projekte pod nazivom "Glavni projekat trajnog zatvaranja" i "Projekat rekultivacije i prostornog uređenja". Takozvana rekultivacija podrazumeva da se i na mestu bivših rudnika Rakovac za nekoliko godina nađe zelenilo, jezero i plaža.

Ne treba zaboraviti da se u ovim rudnicima nalazi najkvalitetniji kamen za izgradnju puteva u našoj zemlji. Kompanija "Asamer" je, kako kažu njeni predstavnici, u prijateljskim odnosima sa firmom "Alpina Majrider", koja je sa španskim "FCC Konstrakšnom" dobila koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš – Požega. Nekada su ove dve austrijske kompanije čak zajedno nastupale u inostranstvu pod imenom "Alas". Iako je "Alpina Majrider" odavno napustila "Asamer", stari naziv je zadržan, a firme su ostale u dobrim odnosima. Ipak, u "Asameru" su istakli da ove dve činjenice ne treba dovoditi u vezu.

Prilikom posete srpskih novinara predstavnici ove firme istakli su i to da je reč o porodičnoj kompaniji koja je osnovana još 1959. godine i da uspešno posluje na tržištima širom Evrope i zapošljava više od pet hiljada ljudi. Iako je to široj javnosti nepoznato, u Srbiji je "Asamer" prisutan još od 2001. godine, kada je sa francuskim partnerom kupio Beočinsku fabriku cementa.

Do sada je u našu zemlju ova kompanija uložila 65 miliona evra, od čega je za Rakovačke rudnike potrošeno bezmalo osam miliona evra. "Asamer" je u Srbiji kupio "Zorka keramiku" i "Zorka opeku" i, kako kažu, imaju u planu i nova ulaganja.

-----------------------------------------------------------

Nedostaje dokumentacija

Kopanje kamena na Ledinačkom jezeru prekinuto je dok ne stigne odobrenje iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. U ovoj nadležnoj instituciji ističu da je Upravi za zaštitu životne sredine investitor "Vojvodina put" AD, rudnici nemetala Rakovac – Novi Sad, dostavio Projekat tehničke rekultivacije i prostornog uređenja površinskog kopa "Kišnjeva glava" još 6. aprila prošle godine.

– Pregledom projekta i obilaskom lokacije uočeni su nedostaci tehničke prirode, na osnovu kojih su nosiocu projekta dostavljene primedbe da dopuni dokumentaciju. Ispravljen i dorađen projekat trebalo je ponovo dostaviti ministarstvu u roku od 60 dana od dana prijema dopisa. Investitor se oglasio tek krajem novembra sa molbom za produženje roka – kažu u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Još nekoliko puta je, kažu nadležni, zatražena dopuna dokumentacije. Dorađen projekat, po treći put stigao je na adresu ove državne institucije u julu ove godine na ponovno razmatranje. Komisija je konstatovala da investitor nije u potrebnoj meri postupio shodno primedbama i sugestijama iznetim u izveštaju Tehničke komisije. Iz tih razloga projekat je potrebno ponovo doraditi prema navedenim komentarima i zaključcima.