Стижани против депоније

Пожаревац – Мештани Кличевца, Курјача, Речице, Бубушинца, Брадарца, Мајиловца и других околних села у недељу су извезли своје тракторе и пољопривредну механизацију на плодне стишке њиве које град Пожаревац жели да претвори у регионалну депонију смећа. Овај протест је реакција на одлуку локалне скупштине да измени Просторни план града, чиме је атар села Кличевац дефинитивно одрeђен као локација за градњу Регионалног центра за управљање отпадом и стичу се сви предуслови за реализацију. На такву одлуку и Савет месне заједнице Кличевац рекао је – не. У овом тренутку 35 хектара предвиђених за депонију прекривено је сунцокретом. Мештани кажу да је ово скуп упозорења за градску власт, те да ће они физички спречити сваки покушај радова на изградњи депоније.

Мало је стотину хектара узетих од Брадарца, Маљуревца и Дрмна за јаловиште, мало је хиљаду хектара кличевачке земље за ископавање угља, мало је што ће за десет година с лица земље да избришу најплоднију земљу у овом делу Европе и пољопривредни комбинат „Храстовача” него сад хоће и 35 хектара плодне земље да узму за депонију. Пословица каже: „Нисмо ми ову земљу наследили од наших старих, него смо је позајмили од наше деце и њима треба да је вратимо.” А како је ми враћамо – јаловишта, пепелишта, напуштени копови и ђубришта, поручио је Саша Селић, председник Удружења грађана „Кличевачки идол”, које предводи протест.

Могло се чути да мештани ових села не верују у приче да ће депонија бити еколошки прихватљива, нити здравствено безбедна, већ сматрају да ће бити угрожена много већа површина од самог простора за одлагање комуналног отпада.

Овде стално дува кошава, а свака киша ће спирати отрове у све ове њиве с којих ми жањемо жито, сунцокрет, кукуруз, све ће то на крају завршити у нашим тањирима, казао је Новица Арсић из Кличевца.

На протесту се појавио и Александар Јовановић Ћута из „Еколошког устанка”, који је подржао мештане у борби против депоније. Он их је, као будући народни посланик, позвао да тракторима дођу испред Народне скупштине како би послали јасну поруку властима.

На другој страни, пожаревачка власт не попушта. Када је овај скуп најављен, градоначелник Пожаревца Саша Павловић поручио је да мештани имају право да протестују, али и упозорио да ако Пожаревљани неће депонију, онда ће из свог џепа морати да плате и до 400 милиона динара годишње, само за депоновање смећа у Лапову, јер град то не може сам да финансира. Пожаревац до данас није реаговао ни на петицију коју су мештани Кличевца и околних села предали још у августу прошле године, тражећи да се одустане од депоније у њиховом атару. Њихови аргументи су да депонији није место на плодном земљишту и близу насеља, да је у близини водоизвориште из ког се снабдевају пијаћом водом, да је реч о кошавском подручју и потенцијалном клизишту, да ће бити уништен биодиверзитет, испаша пчела и лов. Упозоравају и да је у близини археолошко налазиште Виминацијум и манастир Нимник, као и дрво „Запис” старо више од 400 година. Градске власти тврде да овај део представља око 0,5 одсто укупног плодног земљишта у Пожаревцу, те да ће депонија бити три километра удаљена од првих кућа у Кличевцу, као и километар и по од прве куће у Курјачу, да неће бити угрожена околина ни здравље људи јер ће се, како су навели, „у трансфер станици најпре вршити селекција смећа од ког ће се добар део рециклирати, а остатак одлагати на депонију по европским стандардима”.