Stižani protiv deponije

Požarevac – Meštani Kličevca, Kurjača, Rečice, Bubušinca, Bradarca, Majilovca i drugih okolnih sela u nedelju su izvezli svoje traktore i poljoprivrednu mehanizaciju na plodne stiške njive koje grad Požarevac želi da pretvori u regionalnu deponiju smeća. Ovaj protest je reakcija na odluku lokalne skupštine da izmeni Prostorni plan grada, čime je atar sela Kličevac definitivno određen kao lokacija za gradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom i stiču se svi preduslovi za realizaciju. Na takvu odluku i Savet mesne zajednice Kličevac rekao je – ne. U ovom trenutku 35 hektara predviđenih za deponiju prekriveno je suncokretom. Meštani kažu da je ovo skup upozorenja za gradsku vlast, te da će oni fizički sprečiti svaki pokušaj radova na izgradnji deponije.

Malo je stotinu hektara uzetih od Bradarca, Maljurevca i Drmna za jalovište, malo je hiljadu hektara kličevačke zemlje za iskopavanje uglja, malo je što će za deset godina s lica zemlje da izbrišu najplodniju zemlju u ovom delu Evrope i poljoprivredni kombinat „Hrastovača” nego sad hoće i 35 hektara plodne zemlje da uzmu za deponiju. Poslovica kaže: „Nismo mi ovu zemlju nasledili od naših starih, nego smo je pozajmili od naše dece i njima treba da je vratimo.” A kako je mi vraćamo – jalovišta, pepelišta, napušteni kopovi i đubrišta, poručio je Saša Selić, predsednik Udruženja građana „Kličevački idol”, koje predvodi protest.

Moglo se čuti da meštani ovih sela ne veruju u priče da će deponija biti ekološki prihvatljiva, niti zdravstveno bezbedna, već smatraju da će biti ugrožena mnogo veća površina od samog prostora za odlaganje komunalnog otpada.

Ovde stalno duva košava, a svaka kiša će spirati otrove u sve ove njive s kojih mi žanjemo žito, suncokret, kukuruz, sve će to na kraju završiti u našim tanjirima, kazao je Novica Arsić iz Kličevca.

Na protestu se pojavio i Aleksandar Jovanović Ćuta iz „Ekološkog ustanka”, koji je podržao meštane u borbi protiv deponije. On ih je, kao budući narodni poslanik, pozvao da traktorima dođu ispred Narodne skupštine kako bi poslali jasnu poruku vlastima.

Na drugoj strani, požarevačka vlast ne popušta. Kada je ovaj skup najavljen, gradonačelnik Požarevca Saša Pavlović poručio je da meštani imaju pravo da protestuju, ali i upozorio da ako Požarevljani neće deponiju, onda će iz svog džepa morati da plate i do 400 miliona dinara godišnje, samo za deponovanje smeća u Lapovu, jer grad to ne može sam da finansira. Požarevac do danas nije reagovao ni na peticiju koju su meštani Kličevca i okolnih sela predali još u avgustu prošle godine, tražeći da se odustane od deponije u njihovom ataru. Njihovi argumenti su da deponiji nije mesto na plodnom zemljištu i blizu naselja, da je u blizini vodoizvorište iz kog se snabdevaju pijaćom vodom, da je reč o košavskom području i potencijalnom klizištu, da će biti uništen biodiverzitet, ispaša pčela i lov. Upozoravaju i da je u blizini arheološko nalazište Viminacijum i manastir Nimnik, kao i drvo „Zapis” staro više od 400 godina. Gradske vlasti tvrde da ovaj deo predstavlja oko 0,5 odsto ukupnog plodnog zemljišta u Požarevcu, te da će deponija biti tri kilometra udaljena od prvih kuća u Kličevcu, kao i kilometar i po od prve kuće u Kurjaču, da neće biti ugrožena okolina ni zdravlje ljudi jer će se, kako su naveli, „u transfer stanici najpre vršiti selekcija smeća od kog će se dobar deo reciklirati, a ostatak odlagati na deponiju po evropskim standardima”.