Турнеја убеђивања и неугодних сусрета

Свестан чињенице да је Блиски исток гробље идеја многих његових претходника, Џозеф Бајден је последњих годину и по пажљиво избегавао регион. Зашто онда данас путује за Израел и Саудијску Арабију, у време док управља западном подршком Украјини у рату против Русије и има толико проблема код куће?

Бајден, чију је кампању обележила „борба за душу Америке”, а изабран је уз очекивања да стабилизује демократију и економију, сада је суочен с критикама да на неодговарајући начин реагује на политичку кризу, да је неодлучан, готово индиферентан, према серији контроверзних одлука Врховног суда које су продубиле америчко друштво и да нема јасан план сузбијања растуће инфлације.

Бајдена на Блиском истоку, који је и пре рата у Украјини скинут с листе приоритета на чијем је челу регион Индопацифика, чекају озбиљни изазови: потреба да заливски савезници повећају производњу нафте, замрзнут израелско-палестински мировни процес, растућа тензија између Израела и Ирана и неугодан сусрет с дефакто владаром у Ријаду због кога је претио да ће од Саудијске Арабије направити „парија државу”.

Старт у Израелу биће, могуће је, најлакши део путовања. Председник не жели да понови грешку Барака Обаме и да не посети јеврејску државу како би показао да, упркос великим изазовима по Европи, Азији и код куће, није скинуо Блиски исток са радара.

У Израелу се ситуација искомпликовала јунским падом „владе промена”, коју је предводио Нафтали Бенет и заказивањем избора за новембар. Шеф Беле куће састаће се с умереним центристом Јаиром Лапидом, који обавља дужност премијера до избора, што ће Израелцу свакако помоћи да консолидује свој утицај уочи сучељавања с бившим премијером и опозиционим лидером Бењамином Нетанијахуом с којим се Бајден такође састаје – куртоазно, без жеље да помогне његовом повратку на власт.

Лапид ће свакако упозорити на иранску опасност и могуће је да ће од Бајдена тражити испоруке наоружања неопходног за напад на Иран – што ће Бајден одбити следећи пример двојице својих претходника.

Предвиђен је и састанак с палестинским председником Махмудом Абасом. Бајден је довољно разочаран и незаинтересован да се ангажује око замрзнутих израелско-палестинских преговора који су стављени на полицу.

Шеф Беле куће поновиће подршку решењу конфликта с Израелом по формули две државе и трудити се да остави утисак да је његова администрација заинтересована за палестинско питање. А Абас ће се учтиво претварати да се нада да ће Вашингтон подржати палестинске захтеве.

Ако је посета Израелу део уобичајеног ритуала, Бајденов одлазак за Саудијску Арабију је нешто сасвим друго. Председник је с много страна саветован да не иде, пошто не може да избегне престолонаследника и дефакто владара, принца Мухамеда бин Салмана, кога и ЦИА сумњичи да је умешан у убиство саудијског дисидента и колумнисте „Вашингтон поста” Џамала Хашогија октобра 2018. И неће га избећи, званично је потврђено у Белој кући, што ће принц славити као личну победу.

Неугодан сусрет у Џеди – где ће присуствовати самиту шест земаља Залива и лидера Египта, Јордана и Ирака – прилика је да САД потврде да су заинтересоване за безбедност региона, али превасходни циљ је у функцији Бајденовог прагматизма и конкретног мотива – нафте. Украјински рат пореметио је снабдевање, а цене нафте и гаса отишле су у небеса изазивајући раст инфлације у САД и пад Бајденовог рејтинга уочи избора за половину Конгреса на јесен.

Саудијска Арабија је пристала да у јулу и августу повећа производњу нафте, да компензује енергетске губитке западне Европе изазване смањењем руских испорука и да спречи вртоглави раст цена, али дневна квота подигнута за око 650.000 барела, што је под великим знаком питања и уколико се оствари, не представља готово ништа имајући у виду да свет у једном дану троши близу стотину милиона барела нафте. Краљевина, као ни Емирати, немају капацитете да повећају производњу у количини која би била довољна да надокнади несташице нафте које би могла да изазове Русија.

Остаје кључни циљ турнеје – Иран. Израел и Саудијска Арабија су осведочени противници оживљавања нуклеарног споразума с Ираном који Бајденова администрација покушава да реактивира како би се, у замену за укидање санкција Техерану, ирански нуклеарни програм ставио под пуну међународну контролу.

Преговори у Бечу, уз посредовање Европске уније, дуже од годину дана не дају резултат, па се у Вашингтону држе претпоставке да споразум неће скоро бити потписан и да ће Иран наставити да обогаћује уранијум до степена чистоће који омогућава производњу атомске бомбе.

Истовремено, Иран наставља с развојем програма балистичких ракета и дронова па се страхује да би могао снажније да активира своје шиитске савезнике по Ираку, Јемену, Сирији и Либану и тако додатно дестабилизује регион.

У Израелу се јавно говори о могућности војног удара на Иран, кога оптужују да је прикупио довољно обогаћеног уранијума за производњу атомске бомбе, па ће Бајден своје саговорнике у Јерусалиму морати да позове на уздржаност – што домаћине неће импресионирати.

Иако се бележе неки кораци у нормализацији односа шиитског Ирана и сунитске Саудијске Арабије, у Ријаду ће од Бајдена очекивати одговор шта би САД урадиле у случају иранског напада. Гост ће морати да буде веома обазрив око давања било каквих безбедносних гаранција које би САД могле да увуку у рат с Ираном под саудијским, а не америчким условима.

Израелцима и Саудијцима остаје само да се надају да ће на следећим изборима победити републиканци и да ће учинити исто што је Доналд Трамп урадио 2018: поцепати споразум, под условом да га Бајден склопи.