Turneja ubeđivanja i neugodnih susreta

Svestan činjenice da je Bliski istok groblje ideja mnogih njegovih prethodnika, Džozef Bajden je poslednjih godinu i po pažljivo izbegavao region. Zašto onda danas putuje za Izrael i Saudijsku Arabiju, u vreme dok upravlja zapadnom podrškom Ukrajini u ratu protiv Rusije i ima toliko problema kod kuće?

Bajden, čiju je kampanju obeležila „borba za dušu Amerike”, a izabran je uz očekivanja da stabilizuje demokratiju i ekonomiju, sada je suočen s kritikama da na neodgovarajući način reaguje na političku krizu, da je neodlučan, gotovo indiferentan, prema seriji kontroverznih odluka Vrhovnog suda koje su produbile američko društvo i da nema jasan plan suzbijanja rastuće inflacije.

Bajdena na Bliskom istoku, koji je i pre rata u Ukrajini skinut s liste prioriteta na čijem je čelu region Indopacifika, čekaju ozbiljni izazovi: potreba da zalivski saveznici povećaju proizvodnju nafte, zamrznut izraelsko-palestinski mirovni proces, rastuća tenzija između Izraela i Irana i neugodan susret s defakto vladarom u Rijadu zbog koga je pretio da će od Saudijske Arabije napraviti „parija državu”.

Start u Izraelu biće, moguće je, najlakši deo putovanja. Predsednik ne želi da ponovi grešku Baraka Obame i da ne poseti jevrejsku državu kako bi pokazao da, uprkos velikim izazovima po Evropi, Aziji i kod kuće, nije skinuo Bliski istok sa radara.

U Izraelu se situacija iskomplikovala junskim padom „vlade promena”, koju je predvodio Naftali Benet i zakazivanjem izbora za novembar. Šef Bele kuće sastaće se s umerenim centristom Jairom Lapidom, koji obavlja dužnost premijera do izbora, što će Izraelcu svakako pomoći da konsoliduje svoj uticaj uoči sučeljavanja s bivšim premijerom i opozicionim liderom Benjaminom Netanijahuom s kojim se Bajden takođe sastaje – kurtoazno, bez želje da pomogne njegovom povratku na vlast.

Lapid će svakako upozoriti na iransku opasnost i moguće je da će od Bajdena tražiti isporuke naoružanja neophodnog za napad na Iran – što će Bajden odbiti sledeći primer dvojice svojih prethodnika.

Predviđen je i sastanak s palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Bajden je dovoljno razočaran i nezainteresovan da se angažuje oko zamrznutih izraelsko-palestinskih pregovora koji su stavljeni na policu.

Šef Bele kuće ponoviće podršku rešenju konflikta s Izraelom po formuli dve države i truditi se da ostavi utisak da je njegova administracija zainteresovana za palestinsko pitanje. A Abas će se učtivo pretvarati da se nada da će Vašington podržati palestinske zahteve.

Ako je poseta Izraelu deo uobičajenog rituala, Bajdenov odlazak za Saudijsku Arabiju je nešto sasvim drugo. Predsednik je s mnogo strana savetovan da ne ide, pošto ne može da izbegne prestolonaslednika i defakto vladara, princa Muhameda bin Salmana, koga i CIA sumnjiči da je umešan u ubistvo saudijskog disidenta i kolumniste „Vašington posta” Džamala Hašogija oktobra 2018. I neće ga izbeći, zvanično je potvrđeno u Beloj kući, što će princ slaviti kao ličnu pobedu.

Neugodan susret u Džedi – gde će prisustvovati samitu šest zemalja Zaliva i lidera Egipta, Jordana i Iraka – prilika je da SAD potvrde da su zainteresovane za bezbednost regiona, ali prevashodni cilj je u funkciji Bajdenovog pragmatizma i konkretnog motiva – nafte. Ukrajinski rat poremetio je snabdevanje, a cene nafte i gasa otišle su u nebesa izazivajući rast inflacije u SAD i pad Bajdenovog rejtinga uoči izbora za polovinu Kongresa na jesen.

Saudijska Arabija je pristala da u julu i avgustu poveća proizvodnju nafte, da kompenzuje energetske gubitke zapadne Evrope izazvane smanjenjem ruskih isporuka i da spreči vrtoglavi rast cena, ali dnevna kvota podignuta za oko 650.000 barela, što je pod velikim znakom pitanja i ukoliko se ostvari, ne predstavlja gotovo ništa imajući u vidu da svet u jednom danu troši blizu stotinu miliona barela nafte. Kraljevina, kao ni Emirati, nemaju kapacitete da povećaju proizvodnju u količini koja bi bila dovoljna da nadoknadi nestašice nafte koje bi mogla da izazove Rusija.

Ostaje ključni cilj turneje – Iran. Izrael i Saudijska Arabija su osvedočeni protivnici oživljavanja nuklearnog sporazuma s Iranom koji Bajdenova administracija pokušava da reaktivira kako bi se, u zamenu za ukidanje sankcija Teheranu, iranski nuklearni program stavio pod punu međunarodnu kontrolu.

Pregovori u Beču, uz posredovanje Evropske unije, duže od godinu dana ne daju rezultat, pa se u Vašingtonu drže pretpostavke da sporazum neće skoro biti potpisan i da će Iran nastaviti da obogaćuje uranijum do stepena čistoće koji omogućava proizvodnju atomske bombe.

Istovremeno, Iran nastavlja s razvojem programa balističkih raketa i dronova pa se strahuje da bi mogao snažnije da aktivira svoje šiitske saveznike po Iraku, Jemenu, Siriji i Libanu i tako dodatno destabilizuje region.

U Izraelu se javno govori o mogućnosti vojnog udara na Iran, koga optužuju da je prikupio dovoljno obogaćenog uranijuma za proizvodnju atomske bombe, pa će Bajden svoje sagovornike u Jerusalimu morati da pozove na uzdržanost – što domaćine neće impresionirati.

Iako se beleže neki koraci u normalizaciji odnosa šiitskog Irana i sunitske Saudijske Arabije, u Rijadu će od Bajdena očekivati odgovor šta bi SAD uradile u slučaju iranskog napada. Gost će morati da bude veoma obazriv oko davanja bilo kakvih bezbednosnih garancija koje bi SAD mogle da uvuku u rat s Iranom pod saudijskim, a ne američkim uslovima.

Izraelcima i Saudijcima ostaje samo da se nadaju da će na sledećim izborima pobediti republikanci i da će učiniti isto što je Donald Tramp uradio 2018: pocepati sporazum, pod uslovom da ga Bajden sklopi.