Шмит би да уједначи наставу историје у БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Проблематично ми је то што српска деца у Републици Српској, али и деца различитих националности, имају различите програме из историје. Долазим из Немачке, и знам да је то неопходно, и због тога ћу у наредном периоду да се јаче ангажујем”, изјавио је Кристијан Шмит, дипломата ком РС оспорава легитимитет супервизора јер није добио мандат УН.

Садржај наставног плана и програма и раније је био предмет интересовања јавности, не само због тога што у Федерацији БиХ још постоји сегрегација бошњачких и хрватских ученика оличена у систему „две школе под једним кровом”, или због тога што Србија и Српска раде на уједначавању градива за националну групу предмета, већ су занимање изазвале и вести да ученици основних школа у западним кантонима у БиХ – где се настава одвија по хрватском плану и програму – уче како је Косово најмлађа европска држава, а да је узрок нестабилности на овим просторима то што Србија то не признаје. Та информација је тада послужила као повод да се јавност подсети на то да ученици у кантонима с бошњачком већином уче, између осталог, и о „опсади Сарајева” и „геноциду у Сребреници”.

Надлежни за ресор образовања у РС су последњи у БиХ одлучили да у садржај за школарце уврсте и догађаје из новије историје. Председник Педагошког завода РС Предраг Дамјановић подсетио је да су пре двадесетак година постојале иницијативе о мораторијуму на изучавање догађаја из деведесетих.

„Српска је избегавала изучавање тих тема. Али су оне у Федерацији БиХ изучаване. У њима је српски народ окарактерисан на најгори начин. Чекали смо, а кад смо видели шта се дешава, почели смо да правимо програме за основне и средње школе с циљем да нам деца уче о ономе што се десило, не квалификујући било који догађај. Нећемо да говоримо о карактеру догађаја, о томе ће говорити историчари након можда 50 година. Никога у уџбеницима не вређамо”, рекао је Дамјановић новинарима у Бањалуци. Циљ је, појаснио је, да деца добију информације о распаду СФРЈ, грађанском рату, стварању РС и значајним датумима у постдејтонском развоју.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик каже да српска деца неће учити било шта што није прошло проверу просветних органа Српске.

„Последњи пут кад су Немци исписивали историју на Балкану, која се директно тицала и Срба, погинуло је више од милион Срба. Не бих препоручио Шмиту да се игра историјом БиХ. Ако је историја учитељица живота, ред би био да је Шмит изучио историју од пре 80 година, да би схватио ову од пре 27. А и кад је схвати, да то задржи за себе”, написао је Додик на „Твитеру”.

Председник ДНС-а Ненад Нешић изјавио је да уџбенике историје свугде у Европи пишу историчари и стручњаци, „а не политичари с овлашћењима колонијалних управника и то онда кад чињенице сметају дневној политици”. Подсетивши да је образовање надлежност ентитета, Нешић је приметио да је природно да српска деца више пажње посвећују српској историји, а хрватска и бошњачка историјама њихових народа.

Парламентарка БиХ Снежана Новаковић Бурсаћ подсећа да деца у БиХ имају различите уџбенике из готово свих предмета јер је образовање у надлежности ентитета и кантона, што је и логично јер не постоји начин да се они уједначе без прихватања елементарне истине, пошто у бошњачкој средини нема спремности да се на друштвеној, научној и политичкој основи призна карактер рата и постојање жртава на свим странама, па истрајавају на матрици како су овде аутохтони народи били агресори.

„Када се томе додају негативни ефекти наметнутог правосудног система који је учинио све да се не процесуирају злочини почињени над српским народом и да се различитим маневрима заштите ратни злочинци из бошњачко-муслиманског корпуса, те да је Валентин Инцко путем наметања закона покушао да заустави све расправе на ове теме и етаблира квазиистину, јасно је куд би могле да воде Шмитове замишљене измене уџбеника историје и колико морамо бити пажљиви на ту тему”, навела је Бурсаћева.

Министарка просвете РС Наталија Тривић рекла је новинарима да садашњи наставни планови и програми и уџбеници историје у РС не вређају никога „јер су потпуно чињенично написани, за разлику од оних у ФБиХ, где се у једном од кантона недавно појавио додатак уџбенику историје у којем се на неадекватан начин и на неистинама темеље одређена ратна дешавања у БиХ”.

„У РС имамо око 22 школе у којима се изучава национална група предмета за бошњачке ученике, а у ФБиХ не постоји ниједна школа у којој се изучава национална група предмета за српску децу, а у неким школама има и до 200 српских ђака”, подсећа Тривићева.