Инфлација погурана већим растом цена хране и енергената

Убрзање међугодишње инфлације са 10,4 одсто у мају на 11,9 одсто у јуну вођено је нешто вишим растом цена хране и енергената од очекиваног, при чему се њихов допринос укупној инфлацији и даље креће око 70 одсто, објавила је Народна банка Србије.

Инфлација је у јуну, према подацима Републичког завода за статистику, на месечном нивоу износила 1,6 одсто.

С друге стране, међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу у већој мери и даље је знатно нижа од укупне и у јуну је износила 6,7 одсто, наводи НБС, преноси Танјуг.

Половина месечне инфлације у јуну од 1,6 одсто последица је раста цена хране (2,3 одсто), док је друга половина последица раста цена енергената (2,7 одсто) и раста цена у оквиру базне инфлације (0,9 одсто).

У оквиру цена хране, раст цена прерађене хране износио је 1,9 одсто, што је нешто спорији темпо него мају (2,3 одсто).

Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране су у јуну биле више за 15,4 одсто, а цене непрерађене хране за 25,4 одсто.

Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране.

Kретање цена енергената је највећим делом било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на цене нафтних деривата на домаћем тржишту, чији је раст цена у јуну износио 4,7 одсто.

Под утицајем снажнијих трошковних притисака и веће увозне инфлације, у јуну је настављен и раст базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), при чему је тај раст био мањи од очекиваног.

Базна инфлација у Србији наставља да се креће на знатно нижем нивоу и у односу на укупну инфлацију и у односу на базну инфлацију у појединим земљама средње и југоисточне Европе, наводе из НБС.

Томе је наставила да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља.

Смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја августа 2022. купују струју по повољнијим условима од тржишних, као и одлука о ограничавању цена појединих животних намирница, кажу у централној банци.

Према пројекцији НБС из мајског Извештаја о инфлацији, с доласком нове пољопривредне сезоне, под претпоставком да се не понови прошлогодишња суша, инфлација би од августа ове године требало да има опадајућу путању.

У границе инфлационог циља, који износи 3 ± 1,5 одсто, инфлација ће се највероватније вратити у другој половини наредне године, а затим наставити да успорава до краја периода пројекције, који се односи на наредне две године.

Србија је смањила свој доларски дуг на 11,5 одсто

Директор Сектора Народне банке Србије (НБС) за монетарне и девизне операције Никола Драгашевић рекао је данас да нема информацију да су грађани значјано више куповали долар или швајцарски франак од када су се курс евра и долара изједначили.

Евро и амерички долар изједначили су се први пут у последњих 20 година, па евро вреди тачно један долар.

Он је гостујући на РТС-у као разлоге навео појачану неизвесност због инфлације, енергетске кризе и кризе у Украјини, па инвеститори иду ка сигурнијим валутама, међу којима доминацију има долар.

Драгашевић је нагласио да за НБС јачање долара није неочекивано, јер је то процес који траје већ годину и по дана и да централна банка унапред припрема резерве да би обезбедила финасијску стабилност.

"Заједно са Владом Србије и председником ради се на томе да се девизне и златне резерве у временима када је то могуће појачају. Гувернер је одлучила да након детаљних анализа 2019. купи додатне количине злата на међународном тржишту, купује се из домаћег окружења, од маја додатно повећавамо девизне резерве за више од 700 милиона у последња два месеца, предвиђамо одређена кретања и за то се припремамо, да не будемо изненађени оним што може доћи на јесен и зиму", рекао је Драгашевић, преноси Танјуг.

Објаснио је да су Влада Србије и НБС радили су на томе да смање изложеност јавног дуга према долару, са 34 одсто, колико је износила крајем 2016. године, на 11,5 колико је учешће доларског дуга у јавном дугу према последњим подацима.

Драгашевић је оценио да је за нас важно да курс динара остане стабилан, јер даје финансијску стабилности и стабилност цена.