Протест на Лиману због подизања споменика

Нови Сад – Новосађани се буне, и на Лиману је њих око две стотине одржало протест због подизања споменика које локалне власти желе да посвете свим невиним жртвама 1944-1945. године. Побуњени сматрају да се ради о покушају историјског ревизионизма и указују на то да се на списку наводно невиних жртава из тог периода непосредно после рата налазе и осуђени ратни злочинци.

Списак је раније доспео у градску скупштину, заједно са иницијативом за дизање споменика, коју је поднео градски одбор СВМ-а из редова власти. На протестном скупу грађана, на ливади поред постамента, који су надлежни ту недавно подигли, прочитано је 14 спорних имена, а преко постамента је по завршетку окупљања остављен транспарент са поруком „Неће проћи”.

„Желела бих само да подсетим да је одлука о подизању споменика донета на основу списка жртава ’Тајне гробнице’ Министарства правде, за град Нови Сад. Међу њима на списку се налазе и људи који су осуђени ратни злочинци”, казала је активисткиња Антифашистичког фронта „23. октобар” Биљана Маричић.

Навела је да су на том списку: Миклош Нађ, градоначелник Новог Сада током окупације града, Ђула Крамер као члан Горњег дома мађарског парламента, и један од чланова легитимационог Одбора за време Рације у Новом Саду 1942. године, Ђула Зомбори као управник окупационе полицијске капетаније у Новом Саду и учесник Рације, Милан Поповић као колаборациониста и представник бачких Срба у мађарском парламенту за време окупације, Геза Батори као потпуковник жандармерије, командант жандармеријског одреда у Рацији...

Уочи протеста, новосадски радикали су још једном изнели став да је тај споменик скандал и ругање жртвама и слободарској традицији Новог Сада. Како наводе, одлуком се „на крајње перфидан начин врши ревизија историјских чињеница”, а „од џелата и крвника се праве жртве”. Издвојили су са списка име Јаноша Тота, наводе и да је он са још тројицом мађарских хонведа брутално ликвидирао петорицу браће Јовандић, пред очима њихове мајке Јелене, те да је страдање ове браће један од симбола страдања у Рацији.

Заустављање изградње споменика затражиле су и новосадске демократе, док су Двери предложилe да се измести у централу СНС-а.

Градске власти раније су истицале да на споменику невиним жртвама 44-45. неће писати никаква имена те да евентуално ревидирање списка треба препустити историчарима.

Вајање споменика припало је вајару Ласлу Силађију који је аутор споменика тамбураша Јанике Балажа код кеја и балерине Марине Олењинове испред Српског народног позоришта. Нови споменик треба да буде висине 120 центиметара, док су дужина и ширина по 80, а на њему ће кратки текст бити на српском, мађарском и немачком језику. Локација је на углу улица 1.300 каплара и Иве Андрића, близу некадашње Морнарице, објеката Војске Србије.