Велико Градиште преплавили звуци виолине

 Велико Градиште – Јединствена музичка манифестација „Царевчеви дани”, у част чувеног виолинисте Властимира Павловића Царевца, 28. пут се одржава у Великом Градишту. Током два дана овде ће се окупити бројни музичари и уметници. Фестивал је у уторак почео у Царевцу, Павловићевом родном селу по коме је и добио надимак, полагањем цвећа код спомен-плоче и бисте, а потом је на летњој сцени уследио концерт „Играле се делије”.

Програм је настављен у Великом Градишту концертом „Мокрањац – Царевцу”, у извођењу ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац” из Пожаревца. Увече је код споменика Царевцу подизањем фестивалске заставе отворена ова манифестација. Уследио је концерт „Цар за сва времена”, а први дан фестивала завршен је претпоноћним концертом „Стазама божанске љубави и лепоте” у цркви Светог Архангела Гаврила наступом Београдског мушког хора под вођством ђакона Владимира Руменића. У среду је програм настављен у градиштанској библиотеци где се одржао „Царевчев панел”, а потом промоција „Царевчеве лире” и дигиталних канала Радио Београда. Уследиће такмичење виолиниста уз Народни оркестар РТС-а. Победници ће традиционално добити Царевчеву статуету, рад вајара Миливоја Богосављевића, и уникатну виолину, дар Јана Нермчека из Ковачице.

Фестивал организује општина Велико Градиште и Културни центар „Властимир Павловић Царевац”. Осим чување сећања на славног суграђанина, намера организатора је да подстичу уметност свирања народне музике на виолини, као и неговање народног певања. У протекле скоро три деценије кроз фестивал су прошле стотине инструменталних и вокалних солиста који негују изворну народну музику у духу уметничког наслеђа Властимира Павловића Царевца.

 Царевац, виртуоз на виолини и адвокат, чије су се ноте чуле од долине Пека, преко Београда до Париза, Беча, Лондона, од најпознатијих кафанских четврти до светских концертних дворана класичне музике. Рођен је 1895. године у Царевцу, надомак Великог Градишта, на чијим је пашњацима од чобана упијао звуке изворне музике и сањао да има виолину. Преживео је и логоре на Бањици и Дахау да би се вратио првој љубави – виолини.

Царевац је реформисао народну музику и први је записао ноте народних песама које се и данас изводе. И да ништа друго иза себе није оставио, а оставио је много, нација ће га памтити по „Свиленом концу”, мелодији коју је компоновао и која се и данас може сврстати у класику српске народне музике. Преминуо је 1965. године у свом стану у Београду.