Повртари се боре са две непогоде

Глогоњ – Успели су глогоњски повртари да између две суше поваде млад кромпир по којем су најпознатији, бели и црни лук, скину прву боранију и грашак. Они вреднији засадили су купус, броколи, карфиол, прокељ. Паприка је овде махом под пластиком, али сви заједно, никада више нису заливали. Бунари се празне, а опрема – распрскивачи, црева, алат, ручне пумпе за наводњавање, сваке вечери се морају паковати и носити са њиве па поново враћати и монтирати јер су на мети лопова. Тако се овде, кажу, боре са две непогоде.

„Не зна се шта је скупље, да ли ово што продајемо ми који гајимо поврће на њивама или оно из пластеника. Овај посао радим скоро четрдесет година и не памтим да смо морали толико да заливамо да би биљке одржали у животу и донеле какав такав род, а то кошта. Јесмо постигли солидан квалитет онога што је опстало, али је много биљака остало неопрашено, или су цветови поотпадали. Много их је и усахло још на врежама, а кад нема робе, цена јој расте”, каже за „Политику” Добрица Митевски и додаје да је за карфиол и друге купусњаче које такође гаји, за сада рано да се даје прогноза јер упркос непрекидном наводњавању стрепи за младе биљке које су стално у сувој земљи. Прибојава се и да ће ова тропска клима додатно намножити и инсекте. Услови за њихово размножавање су повољни, да ће их сигурно бити неколико генерација више него што је уобичајено, што значи већу употребу заштитних средстава, а и то поскупљује производњу.

На другој страни атара, у Банатском Брестовцу тврде да је узгајање паприке на отвореном простору постало готово неизводљиво у екстремно сувим условима. Додатни трошак је подизање пластеника, јер нажалост, додају, овде у родном Банату, под отвореним небом, свака „природна” производња постаје тешка. Таква улагања су велика, али ће бар обезбедити потребан квалитет рода који мора да се плати. Од паприке па и од своје „Паприкијаде” овде су готово одустали, јер се њена производња не исплати, компликована је и тражи много рада. Паприка често побољева, нападају је штеточине, тешко се бере и највише од свих култура тражи воду.

„Муштерије се често распитују да ли је роба из пластеника и дају предност оној гајеној на отвореном, јер је природнија. И ми би да тако радимо, али се клима променила, све је више тропских врућина које дуго трају и исцрпљују и биљке и нас. Ми смо познати и по бостану који воли врућине, али смо и прошле, а биће тако изгледа и ове године, морати да природи припомогнемо сталним заливањем. И опет је питање како ћемо проћи, јер заливање и киша нису исто. Ја сам површине ове године смањио, расад производим сам, па сам ту прошао јефтиније, у сетви која никада није била скупља. Инпути су отишли троструко, па на крају више и не знам хоћу ли имати икакву зараду, а једино у шта сам сигуран јесте да ће се купцима ове сезоне, од цена вртети у глави”, каже Зоран Аничић, повртар из Банатског Брестовца.