Позориште уз џинс и мантије

Лето проводимо радно. Тренутно истрајавамо на техничким сегментима: звуку и светлу, јер смо добили новац од Министарства културе Републике Србије у оквиру пројекта „Градови у фокусу”. Опремамо салу како бисмо спремни на јесен дочекали публику, каже за „Политику” Сеадетин Мујезиновић, директор Регионалног позоришта у Новом Пазару, једине професионалне театарске куће у овом поднебљу.

Амбициозни Мујезиновић током протеклих пет година колико је на челу ове куће културе својим промишљеним концептом успео је ово позориште да вине у завидне „кругове” захтевне театарске уметности, о чему сведоче бројне награде. Међу њима свакако најзначајнија је Стеријина награда за најбољу представу на прошлогодишњем 66. Позорју у Новом Саду за дело „Ако дуго гледаш у понор” према истоименом роману Енеса Халиловића у режија Златка Паковић и продукцији Регионалног позоришта Нови Пазар и тамошњег Културног центра који деле исту зграду.

Регионално позориште у Новом Пазару постоји од 2003. године и једно је од најмлађих у земљи. Глумачки ансамбл чини седам малдих глумаца: Лемана Бећировић Бињош, Рифат Рифатовић, Кристина Јевтовић, Душан Живанић, Анђела Марић, Сандра Миљковић и Харис Шећеровић. Само позориште има свега 14 запослених људи.

– Нови Пазар један је и од најмлађих градова у Европи, више од 50 одсто становника има до 35 година. Пуно је школа будући да смо један од четири града који има позитиван прираштај у нашој земљи. Ми који истрајавамо у домену културе желимо да наше поднебље не буде само познато по џинсу и мантијама већ и по уметничким дешавањима. Наше позориште дели заједнички „кров” с Културним центром у Пазару, што нам мало отежава активности, с обзиром на то да је то једина сала у овом граду подно Голије и Пештерске висоравни – прича наш саговорник и додаје:

– Својој публици нудимо много садржаја, па морамо да усклађујемо термине. Оно што је моја препорука јесте да истрајавамо на квалитету. Сматрам да је боље урадити две квалитетне представе, него четири осредње. И то је мој став. У том смислу се и трудимо да изаберемо добар текст, редитеља, уметничку екипу. Кроз Пазар је током последњих година прошло много вредних и квалитетних људи из позоришта. Посебно нам је драго што сваки пут када дође нови редитељ, сценограф, глумац, ми нешто ново заједнички научимо, усвојимо. И на том путу желимо да истрајавамо.

Сеадетин Мујезиновић, судећи по личној карти позоришне куће у Пазару и те како зна који је пут до доброг позоришног модела и поред тога што, како каже, није из света театарске уметности.

– По вокацији сам менаџер и сматрам да људи који воде разне колективе, институције, јавна предузећа, морају да имају, пре свега, пуно енергије, знања, талента, упорности, маштовитости и да воле посао који раде. Менаџери који знају да воде колективе, у свету су најтраженији за ту врсту посла. Трудим се и посматрам позориште као коректив друштва. Представе морају да почивају на уметничком квалитету, машти, имагинацији, игри, а не да на сцену гледамо као на бизнис. Наше представе морају да имају поруку добра, да указују и упућују на лепо и да упозоравају на разне аномалије у нашем друштву. Зато театар и посматрам као коректор друштва, и потребу да сваки наш гледалац изнова пожели да поново дође у позориште. Не гајимо ми илузију да можемо преко ноћи мењати свет, али можемо мењати себе и постати бољи људи.

Да је позориште у Новом Пазару све популарније, сведочи публика која долази и из Рашке, Тутина и околних места. Стеван Бодрожа недавно је овде режирао представу „На прагу” по тексту турског писца Хасана Еркека. Представу су радили, прича наш саговорник, у време месеца рамазана јер су људи постили. Није се ништа дешавало у сали, па су, каже, имали по цео дан пробе у овом здању из педесетих година прошлог века, у којем се дешавају и верски, политички и други садржаји.

Ваља подсетити и да је пазарска представа „Лавина”, по мишљењу позоришног критичарског каравана, 2020. године уврштена међу пет најбољих у Србији.

– Хтели бисмо мало и да насмејемо публику. У преговорима смо са редитељком Оливером Ђорђевић са којом се канимо да радимо водвиљ „Више од терапије” до краја године. Мислим да је много важно да оснажимо позориште људима са стране. А да добијамо на значају говоре подаци са благајне. Све више се тражи карта више. Наше представе се препричавају на улици, у парку, трговима... па наши суграђани желе да виде и чују шта ми то радимо. И то је и те како добра препорука – каже Сеадетин Мујезиновић уз напомену да треба истрајавати на децентрализацији културе.

Позоришта су та која пружају руку за сарадњу, размену енергије, отуда и потреба да са својим представама долазе у веће центре да играју, што Регионално позориште Новог Пазара свакако и чини.