Не бојте се, добро бити неће

Србију чека врела јесен и неизвесна зима која неће бити последица климатских промена, већ озбиљних притисака да се Београд дистанцира од Москве и озбиљне светске економске кризе чији цунами тешко да ће заобићи нашу земљу. На јесен се може очекивати наставак дијалога с Приштином, где непредвидиви премијер привремених институција Албин Курти може да измисли нову меру као средство притиска на локалне Србе, која би могла да „запали” регион. У међувремену се очекује да ће бити формирана Влада Србије, где поједине амбасаде сматрају да имају право да траже да њима блиски људи седе у Немањиној 11. Због раста цене енергената готово је извесно да ће у Европи доћи да пада животног стандарда и раста инфлације, а изазови које проузрокују такви потреси неће мимоићи ни нашу земљу.

Власт у Србији више месеци упозорава да нас чекају тешки месеци и да у томе нисмо усамљени јер цео свет живи у великој неизвесности и стрепњи, с многим отвореним питањима. Зима која долази биће најтежа у свету у последњих 70 година, оно што је сигурно, недостајаће много хране, а енергенти ће бити невероватно скупи. Најаве су да ће четвртина људи на свету бити гладна на зиму, али у нашој земљи неће бити тих проблема. Наша предност је што имамо довољно хране, а захваљујући извршној власти, наше робне резерве су пуне и на лагеру имамо довољно житарица, брашна, уља и шећера да бисмо могли да помогнемо и државама у региону.

Да ће предстојећа зима бити тешка, упозорила је и председница Владе Србије Ана Брнабић, рекавши да се зато ради све како би се обезбедило довољно енергената за грађане и привреду и да је Србија показала да уме да управља кризним ситуацијама. „Пандeмија вируса корона сада изгледа као ’мачји кашаљ’ у односу на ово што сада живимо и што нам се спрема, али боримо се да себи купимо сваки дан безбедности током зиме”, рекла је Брнабићева и додала да се у Влади Србије сваки дан рачуна колико има обезбеђених енергената.

Иако неки економски стручњаци наводе да би електрична енергија и снабдевање гасом требало да поскупе за више од 20 одсто, до тога неће доћи. Нове, толико више цене енергената, подстакле би инфлацију, што би мало ко могао да плати. Управо због ових спекулација, председник Србије Александар Вучић је поручио да струја сада не сме и неће поскупети у Србији јер, како каже, то поскупљење не би поднели ни грађани, а ни држава. „То је немогуће, то не могу људи да поднесу. Ако нам струја поскупи 30 одсто, имаћемо инфлацију 20 одсто. Струја ће некада поскупети, мора, не можемо да је држимо као социјалну категорију, али не може сада”, истакао је Вучић и додао да када је реч о нафти и гасу, нас очекују велики проблеми.

Председник је указао да све ствари морају да се посматрају заједно и да све заједно мора да функционише на истој политици да бисмо могли да преживимо, као и да је бесмислено да се људи у земљи понашају као да се ништа око нас не дешава и само да чекамо да живимо боље. То потврђује и чињеница да се криза у Србију прелива из других земаља и да ће, на пример, уколико немачка привреда стане, а овде запошљава више од 75.000 људи, Србија имати огроман проблем.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да ће низ ствари које су у вези и са нама, али и са глобалним контекстом некако да се згусну на јесен. За „Политику” истиче да ће Србија бити суочена с притисцима по више линија – на руску тему и увођење санкција које би био увод у отклон од Русије и косовским питањем, као и изборима у Републици Српској. „Очекује се раст притиска по питању санкција јер ће се проблем украјинског рата значајније рефлектовати на глобалне односе, али с друге стране, у Европи нарастањем социјално-економских тензија рашће и политички притисак да се то питање реши. Овај регион постаје интересантан као енклава која није потпуно под контролом и потреба је да се то дефинитивно разреши када је реч о утицају Русије”, каже Миливојевић и додаје да од Београда зависи расплет на Косову и Метохији и у Републици Српској.

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић каже да је почетком деведесетих година прошлог века, када су нам увођене санкције, била ревитализована чувена изрека Николе Пашића: „Не бојте се, добро бити неће.” За „Политику” каже да је у то време неким странцима покушао да преведе овај цитат, али да мисли да нису успели да га схвате. Сада, када је Европа под теретом украјинске кризе и санкција које је сама себи увела, циник би могао да дода: „Е, сад ће да схвате.”

„Не знам колико ово може да нам послужи за утеху, с обзиром на то да је у оно време, док смо ми санкцијама били руинирани, Европа доживљавала апсолутни прогрес, а данас, када се Европа суочава с највећом кризом од Другог светског рата, та иста криза код нас прети да поништи резултате ухваћеног залета у развоју који Србија доживљава последњих година. Шта нас чека на јесен? Ништа што већ нисмо искусили и претурили преко главе. Шта чека Европу? Све оно на шта нису спремни и што никад доживели нису. А та њихова неспремност преливаће се и на нас, кроз додатне притиске да ’усагласимо’ политику која, иначе, није усаглашена ни унутар ЕУ; и да признамо Косово које нису признале ни све земље ЕУ. И то је свет парадокса у коме Србија покушава да извуче живу главу. Али, не бојте се!”, закључује Небојша Крстић.

Очекивано је да ће притисак из ЕУ, управо због КиМ, значајније расти што време више пролази, јер овај регион постаје суштински европски интерес. Управо због тога у неким се медијима наводи како Београд хушка на рат, када поставља питање зашто досад није формирана Заједница српских општина. У том контексту, премијерка Ана Брнабић поручила је да поштовање међународних споразума није хушкање на рат, као што неки мисле, баш као ни питање које понавља Приштини и ЕУ – када ће бити формирана ЗСО, која је део Бриселског споразума. Навела је и да је више од девет година било довољно да се поштује шест од 15 тачака Бриселског споразума, које су кичма тог документа.

Зоран Миливојевић каже да га не изненађује замена теза, у којој се она страна која се залаже за поштовање међународног права оптужује за наводно подстицање рата. Оцењује да су линије притисака јасно дефинисане и да ће бити покушаја да се теза о правно обавезујућем споразуму, што Запад чита као узајамно признање, дефинише и као услов за наставак ЕУ интеграција и део преговарачког оквира. „То ће бити озбиљни притисци који ће бити у комбинацији с вештачким стварањем тензија, за шта је задужен Курти. У исто време одржавају се избори у Босни и Херцеговини и они су велики тест за став Београда. Запад рачуна да с тим изборима дође до коначног расплета у суседној држави и покушаја да се развласти Бањалука и Милорад Додик. Ту ће бити ’сугестија’ Београду да се приклони једном таквом ставу”, наводи Миливојевић.

Бивши министар иностраних послова СР Југославије Живадин Јовановић каже да су сви притисци на нашу земљу познати и да је кључно да се од Србије тражи да уведе санкције Русији и да се одрекне Резолуције 1244 посвећене КиМ. За наш лист каже да се уз то тражи да притисне руководство Републике Српске да призна унитарну БиХ. „То нису нови притисци и разлози, већ су нови услови у којима се тако нешто дешава. Те услове карактеришу досад незабележене тензије у Европи и глобалним односима, ескалација у односима Истока и Запада, НАТО-а и Русије. Економска и енергетска криза на глобалном плану и рецесија ће највише погодити најсиромашније земље, али ће најтеже социјалне поремећаје доживети управо западне земље. Док су се други делови света мање-више навикли да се боре с економским и социјалним тешкоћама, Запад је увек био привилегован и успевао је да своје економске и социјалне муке и проблеме, укључујући и инфлацију, прелије на друге делове света”, каже Живадин Јовановић.

Додаје да ће и Србија трпети сву ону штету коју трпи и ЕУ у вези с украјинском кризом, и на енергетском и на економском плану. Каже да ће то бити неповољно за Србију у мери до које ће Запад ићи до краја и продужетка рата у Украјини. „Запад који хоће да приклони Србију својој интересној сфери користиће сваку могућност на социјално-економском плану и тензије те врсте да врши притисак на власт у Београду”, закључује Зоран Миливојевић.

Треба остати принципијелан и доследан

Живадин Јовановић сматра да, упркос притисцима који трају годинама, нећемо искусити веће тешкоће од других земаља. „Надам се да ће неки проблеми бити мањи за Србију, јер нема проблема са исхраном, имамо Војводину. Ми треба само да останемо принципијелни и доследно следимо политику коју водимо годинама, а то је да се проблем Косова и Метохије решава у сладу с Резолуцијом 1244 СБ УН, од које ни под каквим условима не сме бити одступања. Што се тиче Републике Српске, ми подржавамо територијални интегритет и суверенитет суседне Босне и Херцеговине, али да се исто тако подржава интегритет Републике Српске и да се одржавају специјалне везе које ће помоћи људима који тамо живе. Од тога не сме одступати и нико се не треба мешати у унутрашње ствари Републике Српске и изборе који ће тамо бити одржани крајем године”, закључује Живадин Јовановић.