Српско-хрватске копродукције у Арени

Пула – Церемонијом отварања и пројекцијом филма „Шести аутобус” редитељског ветерана Едуарда Галића, у велелепној Арени под отвореним небом у суботу је почео 69. Пулски фестивал.

На челу овог дуговечног фестивала од ове године је коначно „човек изнутра”. Тачније жена изнутра – Тања Миличић, продуценткиња, и дуго година запослена у јавној установи „Пула филм фестивал”, која врло добро познаје комплексан организациони део манифестације, сваког од укупно 15 запослених који и током године брину и реализују филмске програме не само у „Кину Вали” већи изван њега, што све фестивалу знатно олакшава бивствовање. И коначно, није реч о каквом уобичајено политичком постављењу.

Другу годину заредом уметнички директор фестивала је редитељ Паво Маринковић, а он је ове године за такмичење у Националном програму и трку за освајање „Златне арене” и осталих фестивалских одличја одабрао 10 нових филмских наслова (чак седам дебитаната), међу којима су и филмови Галића, Јуркаса, Виолићеве, Лоњака, Оремовића, Дукића, Јованова. А ту су, као супериорни и на међународном плану већ награђивани филмови „Зборница” Соње Тарокић и хрватско-српска копродукција „Стриц” Андрије Мардешића и Давида Капца у којем главну улогу игра Предраг Мики Манојловић. Председник жирија за оцењивање вредности ових десет филмова је прошлогодишњи вишеструки добитник „Златне арене” – редитељ Зринко Огреста.

За такмичење у међународном програму Маринковић је одабрао 11 филмова међу којима су чак три хрватско-српске копродукције. Реч је о филмовима „Лето када сам научила да летим” Радивоја Раше Андрића, „Небеса” Срђана Драгојевића и „Није лоше бити човек” Душана Ковачевића (председник жирија је аустријски редитељ Стефан Рузовицки). Филмови наших аутора, насталих у хрватској мањинској копродукцији већ су имали сусрет са публиком у Арени, том најлепшем и највећем гледалишту под отвореним и звезданим небом. Највише симпатија побрао је шармантни Андрићев филм за децу и одрасле „Лето када сам научила да летим”, којем је публика од срца аплаудирала. Тим овог филма пред публиком и новинарима, осим Раше Андрића, чинили су и продуценти Маја Поповић и Милан Стојановић, копродуценткиња Анкица Јурић Тилић и срдачно дочекани глумци Олга Одановић, Клара Хрвановић, Сњежана Синовичић Шишков, Ема Керета Роги и Лука Бајто... Публици у Арени поклонио се и наш сценариста и редитељ Срђан Драгојевић са делом своје глумачке екипе, а у Пулу је стигао и наш славни драмски писац, сценариста и редитељ Душан Ковачевић са продуцентом Слободаном Иветићем...

У индустријском делу програма за округлим столом о заштитити и презентацији филмске баштине занимљиво и важно излагање имао је управник Архива Југословенске кинотеке Александар Саша Ердељановић, који је својим саговорницима и аудиторијуму предочио веома конкретне српске резултате. Како се српски модел рестаурације и дигитализације филмске баштине успешно ослања на уговорну сарадњу са телекомуникационим оператером А1 (некадашњи ВиП), годишње се рестаурира чак 10 старих филмова и до сада је више од тридесет њих у свом новом, дигитализованом руху.

Иначе за овим округлим столом могла су се чути и хрватска искуства. Државни секретар Министарства културе Хрватске Крешимир Партл, поменуо је „увек присутан недостатак средстава” и напоменуо да у Хрватској „све иде преспоро те да нема разлога да се поступак не интензивира” и да је набавка дигиталних скенера већ покренута. Директор надалеко чувене Кинотеке у Болоњи Ђанлука Фаринели издвојио је три битна питања за очување филмске баштине: предуслов за конзервацију, очување саме филмске траке и особље које мора бити едуковано да би што верније пренело естетику оригинала и задржало већу блискост ауторском ставу...

Директор ХАВЦ-а Крис Маричић учествовао је у разговорима о овој теми, али и био један од важних учесника у панелу на тему развоја копродукција међу земљама у региону. Резултати досадашње сарадње већ су уочљиви, о чему је говорио и директор Филмског центра Србије Гордан Матић као један од ученика панела на којем је изнето и неколико предлога како би се копродукциона сарадња могла даље развијати и бити још боља...

Изложба у Српском културном центру

Са изложбе Недељка Драгића у СКУЦ-у (Фото: 69. Пула ФФ)

Пула – Традиционално тик пред само фестивалско отварање, у изложбеном простору Српског Културног центра у Истри, отвара се изложба неког од српских уметника чије је дело блиско везано за историју самог Пулског фестивала.

Ове године реч је о изложби филмских плаката и радова Недељка Драгића – истакнутог хрватског редитеља и ликовног уметника српског порекла. Драгић је један од најбриљантнијих аутора из надалеко чувене такозване Загребачке школе цртаног филма, која је изнедрила и добитника награде „Оскар”, а свакако је највећи живи аутор из златног доба ове школе. Домаћин и један од говорника на отварању Драгићеве изложбе био је директор СКЦ-а Милан Рашула...