Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
69. ПУЛА

Српско-хрватске копродукције у Арени

Пред пулском публиком и жиријем, и филмови Раше Андрића, Срђана Драгојевића и Душана Ковачевића, а у индустријском делу фестивала као говорници били су и Александар Саша Ердељановић и Гордан Матић
Пулска арена као џиновски биоскоп под отвореним небом (Фото: 69. Пула ФФ)

Пула – Церемонијом отварања и пројекцијом филма „Шести аутобус” редитељског ветерана Едуарда Галића, у велелепној Арени под отвореним небом у суботу је почео 69. Пулски фестивал.

На челу овог дуговечног фестивала од ове године је коначно „човек изнутра”. Тачније жена изнутра – Тања Миличић, продуценткиња, и дуго година запослена у јавној установи „Пула филм фестивал”, која врло добро познаје комплексан организациони део манифестације, сваког од укупно 15 запослених који и током године брину и реализују филмске програме не само у „Кину Вали” већи изван њега, што све фестивалу знатно олакшава бивствовање. И коначно, није реч о каквом уобичајено политичком постављењу.

Другу годину заредом уметнички директор фестивала је редитељ Паво Маринковић, а он је ове године за такмичење у Националном програму и трку за освајање „Златне арене” и осталих фестивалских одличја одабрао 10 нових филмских наслова (чак седам дебитаната), међу којима су и филмови Галића, Јуркаса, Виолићеве, Лоњака, Оремовића, Дукића, Јованова. А ту су, као супериорни и на међународном плану већ награђивани филмови „Зборница” Соње Тарокић и хрватско-српска копродукција „Стриц” Андрије Мардешића и Давида Капца у којем главну улогу игра Предраг Мики Манојловић. Председник жирија за оцењивање вредности ових десет филмова је прошлогодишњи вишеструки добитник „Златне арене” – редитељ Зринко Огреста.

За такмичење у међународном програму Маринковић је одабрао 11 филмова међу којима су чак три хрватско-српске копродукције. Реч је о филмовима „Лето када сам научила да летим” Радивоја Раше Андрића, „Небеса” Срђана Драгојевића и „Није лоше бити човек” Душана Ковачевића (председник жирија је аустријски редитељ Стефан Рузовицки). Филмови наших аутора, насталих у хрватској мањинској копродукцији већ су имали сусрет са публиком у Арени, том најлепшем и највећем гледалишту под отвореним и звезданим небом. Највише симпатија побрао је шармантни Андрићев филм за децу и одрасле „Лето када сам научила да летим”, којем је публика од срца аплаудирала. Тим овог филма пред публиком и новинарима, осим Раше Андрића, чинили су и продуценти Маја Поповић и Милан Стојановић, копродуценткиња Анкица Јурић Тилић и срдачно дочекани глумци Олга Одановић, Клара Хрвановић, Сњежана Синовичић Шишков, Ема Керета Роги и Лука Бајто... Публици у Арени поклонио се и наш сценариста и редитељ Срђан Драгојевић са делом своје глумачке екипе, а у Пулу је стигао и наш славни драмски писац, сценариста и редитељ Душан Ковачевић са продуцентом Слободаном Иветићем...

У индустријском делу програма за округлим столом о заштитити и презентацији филмске баштине занимљиво и важно излагање имао је управник Архива Југословенске кинотеке Александар Саша Ердељановић, који је својим саговорницима и аудиторијуму предочио веома конкретне српске резултате. Како се српски модел рестаурације и дигитализације филмске баштине успешно ослања на уговорну сарадњу са телекомуникационим оператером А1 (некадашњи ВиП), годишње се рестаурира чак 10 старих филмова и до сада је више од тридесет њих у свом новом, дигитализованом руху.

Иначе за овим округлим столом могла су се чути и хрватска искуства. Државни секретар Министарства културе Хрватске Крешимир Партл, поменуо је „увек присутан недостатак средстава” и напоменуо да у Хрватској „све иде преспоро те да нема разлога да се поступак не интензивира” и да је набавка дигиталних скенера већ покренута. Директор надалеко чувене Кинотеке у Болоњи Ђанлука Фаринели издвојио је три битна питања за очување филмске баштине: предуслов за конзервацију, очување саме филмске траке и особље које мора бити едуковано да би што верније пренело естетику оригинала и задржало већу блискост ауторском ставу...

Директор ХАВЦ-а Крис Маричић учествовао је у разговорима о овој теми, али и био један од важних учесника у панелу на тему развоја копродукција међу земљама у региону. Резултати досадашње сарадње већ су уочљиви, о чему је говорио и директор Филмског центра Србије Гордан Матић као један од ученика панела на којем је изнето и неколико предлога како би се копродукциона сарадња могла даље развијати и бити још боља...

Изложба у Српском културном центру

Са изложбе Недељка Драгића у СКУЦ-у (Фото: 69. Пула ФФ)

Пула – Традиционално тик пред само фестивалско отварање, у изложбеном простору Српског Културног центра у Истри, отвара се изложба неког од српских уметника чије је дело блиско везано за историју самог Пулског фестивала.

Ове године реч је о изложби филмских плаката и радова Недељка Драгића – истакнутог хрватског редитеља и ликовног уметника српског порекла. Драгић је један од најбриљантнијих аутора из надалеко чувене такозване Загребачке школе цртаног филма, која је изнедрила и добитника награде „Оскар”, а свакако је највећи живи аутор из златног доба ове школе. Домаћин и један од говорника на отварању Драгићеве изложбе био је директор СКЦ-а Милан Рашула...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лазар
Велики поздрав свима који кроз културу обнављају покидане везе између наших народа. Свима којима су мир и добри суседски односи важнији од ситне политике.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.